Kineski predsednik Hu Đintao priveo je kraju svoju četvorodnevnu zvaničnu posetu Sjedinjenim Državama obilaskom jedne gimnazije u trećem po veličini američkom gradu Čikagu.
Hu je posetio učenike koji učestvuju u programu učenja kineskog jezika i kulture, poručivši im da je "znanje ključ za uspeh u budućnosti", a takodje je razgovarao sa privrednicima u jednoj fabrici auto-delova koja je u kineskom vlasništvu.
Kineski lider je juče doputovao u grad u kome predsednik Obama ima svoj dom, gde je sinoć bio počasni gost na jednoj večeri, zajedno sa visokim lokalnim političkim liderima i privrednicima.
Večera je predstavljala simbol nastojanja gradonačelnika Ričarda Dejlija da privuče desetine kineskih kompanija u Čikago i okolna mesta i izgradi snažne kulturne veze između druge po velGradonačelnik Čikaga, Ričard Dejli, koji će se uskoro povući posle 22 godine na tom položaju, rekao je kineskom lideru kako se nada novom odnosu između Čikaga i Kine, koji će "godinama donositi korist budućim generacijama".ičini svetske privrede i trećeg po veličini američkog grada.
Velike grupe ljudi okupile su se sinoć ispred luksuznog hotela u kome se održavala večera. Pristalice Kine pozdravljale su posetu predsednika Hua Čikagu, dok su demonstranti mahali tibetanskim zastavama zahtevajući slobodu za tu teritoriju u Himalajima.
Hu: "Kina nije pretnja"
Veći deo svoje posete SAD Hu je proveo u Vašingtonu, gde je imao susrete sa predsednikom Obamom, liderima Predstavničkog doma i Senata, a boravak završio obraćanjem grupi poslovnih i političkih lidera. Kineski predsednik je imao razgovore o nekoliko osetljivih tema, uključujući ljudska prava, ekonomiju i Severnu Koreju. U sredu, tokom konferencije za novinare održanee zajedno sa predsednikom Obamom, predsednik Hu je priznao da Kina mora da poboljša svoje rezultate na planu ljudskih prava.
Predsednik Kine koga je skupu predstavio veteran američke diplomatije Henri Kisindžer, ponudio je maslinovu grančicu američkom narodu u svom jedinom političkom govoru za vreme posete Vašingtonu.
Predsednik Hu je izjavio da ima puno poverenje da će Kina produbljivati svoje veze sa SAD, ali je podvukao da taj odnos mora da bude zasnovan na uzajamnom poštovanju.
„Kinesko-američki odnos nije takav da dobitak jedne strane predstavlja gubitak za drugu stranu, već treba da bude odnos u kojem se dve strane medjusobno poštuju i trude da strateški jačaju medjusobno poverenje. To bi trebalo da bude odnos koji ističe zajedničke interese i snažnu saradnju u svim poljima.“
Slična stavove je prethodno izrazio i predsednik Barak Obama, koji je rekao da se dve zemlje ne slažu po nekim pitanjima, ali da postoje mnoga pitanja o kojima dele zajednička gledišta.
Politički analitičar Džozef Čeng smatra da je Huov govor morao da uspostavi pravi ton za postizanje budućih kompromisa.
„Mislim da bi obe strane želele da pokažu da je pred njima mnogo pregovaranja, a da su opet spremne da postignu kompromis, a to je najočiglednije kod pitanja kao što su kurs renminbija, pitanje ljudskih prava i tako dalje.“
Kritičari smatraju da Peking namerno potcenjuje renminbi, odnosno juan, kako bi kineska roba bila jeftinija. Ne pominjući spor oko valute, Hu je odgovorio da je jeftina kineska roba američkim potrošačima uštedela više od 600 milijardi dolara u poslednjih deset godina.
Kongresni lideri koji su se privatno sastali sa kineskim predsednikom kažu da je sastanak bio pozitivan, ali predsedavajući Predstavničkog doma Džon Bejner primećuje da mnoga pitanja ostaju nerešena.
„Izrazio sam zabrinutost u pogledu verskih sloboda. Izrazio sam zabrinutost zbog intelektualne svojine i pitanja Severne Koreje. Predsednik Hu je odgovorio na moje primedbe, a ja se nadam da će se dijalog o svim tim pitanjima nastaviti.“
Hu je priznao da Kina ima prostora za promene, kada je reč o reformama socijalne politike, ali je istakao i da Peking ima pravo da pitanja suvereniteta, kao što su Tajvan i Tibet, rešava kako nalazi za shodno. On je izjavio da svet nema razloga za strah zbog brzog uspona Kine.
„Kina se zalaže za mirno rešenje svetskih sporova i kriza, a njena politika nacionalne odbrane je po svojoj prirodi defanzivna. Mi ne učestvujemo u trci naoružanja niti predstavljamo vojnu pretnju za bilo koju zemlju“, poručio je kineski predsednik.
Inače, američki zvaničnici sve češće upozoravaju da Severna Koreja predstavlja direktnu pretnju za SAD, što je Obama navodno pomenuo u dva razgovora sa Huom - prvi put u telefonskom razgovoru prošlog meseca a zatim i na privatnom sastanku u Beloj kući. I sam predsednik Obama je upozorio da će SAD možda morati da prerasporede američke trupe u Aziji ako Kina zauzme tvrdji stav po pitanju Severne Koreje. Neimenovani visoki zvaničnik Bele kuće izjavio je za Njujork Tajms da je Obama to upozorenje preneo predsedniku Djintaou ove nedelje za vreme privatne večere u Beloj kući. Prema izjavi tog zvaničnika, Obama je naveo da će, ukoliko Peking ne pomogne u suzbijanju nuklearnih ambicija Severne Koreje, SAD morati da prerasporede trupe kako bi se zaštitili od mogućeg severnokorejskog napada.
Analitičar Džozef Čeng kaže:
„Obe strane su uložile napor prilikom ovog susreta – SAD da odgovore na unutrašnje pritiske, a da istovremeno ne deluju neprijateljski nastrojene prema Kini. S druge strane, kineski lider bi svakako želeo da pridobije naklonost američke javnosti, i veoma se trudio da odgovori na kritike Amerikanaca.“
Kineska ekonomija koja se rapidno razvija naglo je dovela Kinu u centar pažnje na globalnoj sceni, dok SAD podstiču Kineze da snose veću lidersku odogovornost. Hu kaže da je Kina spremna da podeli taj teret, ukoliko bi SAD bile sklonije ka saradnji.