Lučki grad Baltimor, u Merilendu, poznat i po nadimku „grad šarma“, jedan je od onih u kojima federalne imigracione vlasti pokušavaju da se na nov način izbore sa ogromnom poslom koji izaziva naređenje o masovnoj deportaciji. Drugi grad je Denver, u Koloradu.
U tim gradovima, neki ilegalni imigranti bez kriminalne istorije moći će da ostanu dok onima koji su imali ozbiljne krivične prestupe preti deportacija.
Jedan od političara koji uopšte nisu zadovoljni tim eksperimentom, koji će trajati do sredine januara, je republikanski član Predstavničkog doma države Merilend, Pat Mekdonou. U jednom nedavno objavljenom osvrtu Makdonou je rekao da je Baltimor pretvoren u „grad za amnestije“.
„To stvara magnet i inicijativu za ljude koji bespravno borave u ovoj zemlji da se sjate u Baltimor, što izaziva posledice“, kaže Mekdonou.
Mekdonou u te posledice ubraja dodatne troškove za dvojezične usluge, dodatni pritisak na medicinske službe, veću nezaposlenost među legalnim stanovnicima i veći nivo kriminala.
Federalna Agencija za carinu i imigraciju kaže da ne sprovodi istragu u vezi sa revizijom imigracione politike.
U jednom saopštenju poslatom imejlom pomenuta agencija kaže da vlasti usredsređuju svoje resurse na krivične prestupnike, na sprečavanje ilegalnih prelazaka granice i ozbilnije prestupe u vezi sa ilegalnom imigracijom.
S druge strane, aktivisti za prava ilegalnih imigranata žale se da je broj deportovanih imigranata koji nisu počinili nikakve prestupe prevelik i da pomenuta agencija nastoji da se prikaže u što boljem svetlu kako bi dobila više sredstava.
Direktorka vašingtonskog Centra za imigracionu politiku, Meri Giovanoli, naziva tekuću reviziju korakom u dobrom pravcu.
„Istinski napredak je težak i kao svaki drugi socijalni problem ne rešava se brzo. U tom smislu nalik je pokretu za građanska ili glasačka prava, ili bilo kom drugom od pitanja koja se rešavaju godinama, jer je reč o izmeni zakona i načina na koji ljudi razmišljaju“, kaže Meri Giovanoli.
Dok pomenuta revizija traje zakonodavci u mnogim drugim američkim državama donose oštrije zakone protiv ilegalne imigracije.
Ali i federalna vlada se opire tome preko sudova, tvrdeći da samo ona ima ekskluzivno pravo na regulaciju imigracije.
Oni koji se zalažu za smanjenje deportacija održavaju proteste. U nekim državama, kao što je Alabama, lideri za građanska prava tražili su da se porodice ne razdvajaju. Proteklih meseci neki roditelji - ilegalni imigranti razdvojeni su od svoje dece, koja su rođenjem stekla američko državljanstvo.
Aktivisti u drugim gradovima, kao što je Ajova siti, idu i dalje tražeći da taj univerzitetski grad postane utočište za zaštitu ilegalnih imigranata od federalnog zakona.
Tim putem krenulo je više od 30 drugih gradova, a u nekima je funkcionerima zabranjeno da pitaju ljude o njihovom imigracionom statusu. Aktivisti kažu da to štedi gradski budžet i podstiče povezanost zajednice, dok protivnici ilegalne imigracije smatraju da je takvo ponašanje za svaku osudu.