ESA se nada da bi 2018. mogla da pošalje astronaute u istraživanje mesečevog Južnog pola, koji je interesantan zbog toga što je stalno osvetljen i što u blizini verovatno ima leda. Ali krajnji cilj je spuštanje ljudske posade na Mars.
Pre toga, kaže direktorka ESE za ljudske letove Simoneta Di Pipo, treba još mnogo toga naučiti od meseca.
"Na mesecu bismo mogli da naučimo kako da održavamo jedan kompleksan sistem na površini druge planete. A da bismo otišli i boravili na Marsu moramo da razvijemo mnoge nove tehnologije, na čemu sada radimo", kaže Simoneta Di Pipo.
Kompjuterske simulacije pokazuju teškoće spuštanja na opasno mesečevo tlo, ispresecano kraterima i oštrim stenama. Mesečev modul morao bi da ih sve izbegne i meko se spusti na nekom ravnom delu, gde bi prikupljao naučne podatke.
Direktor za ljudski transport i istraživanja u agenciji ESA, Bruno Gardini, objašnjava značaj tih istraživanja.
"Ova misija će nam doneti novu generaciju navigacionih senzora, algoritama i kompjuterskih programa", kaže Gardini.
Neki od instrumenata koje ESA planira da pošalje na mesec prikupljaće podatke o efektima radijacije i mesečeve prašine. Pripreme su još u ranoj fazi, a revizija će biti sprovedena 2012. godine, dok se poletanje predviđa za 2018.
U međuvremenu, američka svemirska agencija NASA planira da pošalje astronaute na neki asteroid, a zatim i na Mars, ali je plan o povratki na mesec za sada stavljen na led.