Otpornost na antibiotike počinje sve više da zabrinjava zdravstvene stručnjake širom sveta. Stručnjaci takodje izražavaju bojazan da bi za nekoliko godina mogli da ostanemo bez odbrane od nekih bakterijskih infekcija. Istovremeno, u javnosti se javlja sve veća dilema o upotrebi jakih lekova koji izgleda da izazivaju povećanu otpornost bakterija.
Svetska zdravstvena organizacija smatra da je otpornost na antibiotike jedna od tri najveće pretnje po zdravlje ljudi. Nepravilna upotreba antibiotika vodi ka pojavi bakterija koje su otporne na njih. Stručnjaci navode da bi, ukoliko se odmah ne pokrenu napori za rešenje tog problema, infekcije koje su izlečive mogle bi ponovo da se pojave u snažnijem obliku.
Doktor Tomas Friden je direktor američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti. On poziva američke zakonodavce da preduzmu mere protiv opasnosti od otpornih mikroorganizama koji trenutno postojeće terapije čine nedelotvornim.
"Govorimo o vremenu pre antibiotika i vremenu upotrebe antibiotika, ali ako ne poboljšamo naš odgovor na problem otpornosti na antibiotike, mogli bismo da udjemo u fazu u kojoj će svet imati malo kliničkih odgovora na neke infekcije", kaže dr Friden.
Stručnjake brine to što antibiotici postaju sve manje delotvorni što se više koriste. Genetske promene kod bakterija, čine ih otpornim na antibiotike i to je prirodan proces, ali je on intenziviran zbog prevelike upotrebe antibiotika. Doktor Donald Porec kaže da otporne bakterije mogu da vode ka pojavi nekih ozbiljnih oboljenja.
"Tako imate veoma otpornu bakteriju u urinarnom traktu, kao jedan od primera ili infekcije kože i pluća, koje inače izazivaju različite vrste bakterija koje postaju sve otpornije. Zatim imate i mnogo ozbiljnije probleme kao što je tuberkuloza u mnogim delovima sveta. Obolelima su bili prepisivani različiti medikamenti kao tretman protiv tuberkuloze i njene bakterije su razvile otpornost", priča stručnjak za infektivne bolesti dr Porec.
Jedna od najsmrtonosnijih infekcija koja se pojavila kao posledica otpornosti bakterija je stafilokoka otporna na meticilin, poznatija kao MRSA, od koje samo u Sjedinjenim Državama umire 19 hiljada ljudi svake godine. Od 2002. oko 2 miliona slučajeva te infekcije bilo je prijavljeno u američkim bolnicama svake godine. Doktor Porec kaže da takve infekcije mogu da se rašire po celom svetu.
"Otpornost se javlja svugde u svetu. Neko je otporan na odredjene lekove, neko na neke druge. A, uz stalna putovanja možete da prenesete te otporne bakterije bilo kome u bilo kom delu sveta“, kaže Porec.
Kompanije koje proizvode lekove smanjile su proizvodnju antibiotika što doprinosi problemu, kažu naučnici. Manja od potrebne doze znači da bakterija preživi i postepeno stvori otpornost. Doktor Entoni Fauči iz Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti kaže da se farmaceutske kompanije rukovode profitom i da smanjuju proizvodnju antibiotika.
"Ako odluče da naprave proizvod koji će mnogi ljudi uzimati svaki dan do kraja života, na primer za smanjenje lipida u krvi, one će to učiniti radije nego da naprave novi proizvod koji će relativno mali deo populacije koristiti možda 10 dana do dve nedelje godišnje“, zaključuje Fauči.
Stručnjaci naglašavaju da je deo rešenja i informisanje pacijenata i lekara da prestanu da koriste antibiotike kada oni nisu neophodni.