Odluka avganistanskog predsednika Hamida Karzaija kojom se naredjuje raspuštanje svih privatnih firmi za obezbedjenje u naredna četiri meseca pokrenula je pitanja o avganistanskoj slaboj bezbednosti. Predsednik Karzai saopštio je da su privatne kompanije loše regulisane i da ponekada rade izvan okvira avganistanskih zakona. Ali postoje mišljenja da bi uklanjanje bezbednosnih firmi iz Avganistana moglo da izazove veći pritisak na avganistanske bezbednosne snage ali i na NATO trupe.
Deo treninga avganistanskih bezbednosnih snaga sprovodi MPRI, privatna firma za obezbedjenje čije sedište je u američkoj državi Virdžiniji. MPRI je jedna od više od 50 medjunarodnih i avganistanskih bezbednosnih kompanija koje štite zvaničnike, trupe i konvoje u Avganistanu. Ako odluka predsednika Karzaija bude sprovedena, te firme bi mogle da okončaju svoje delovanje do kraja godine.
Endi Birpark je iz britanskog Udruženja kompanija za privatno obezbedjenje. On kaže da bi prema toj odluci, teret obučavanja pripadnika avganistanske policije i vojske mogao da padne na NATO snage koje se već bore sa pobunjenicima.
"To će značiti da će te trupe biti rastegnute sve više jer je posao obučavanja od najveće važnosti, a ne stvar izbora“, kaže Birpark.
Predsednik Karzai je bio veoma kritičan u odnosu na privatne bezbednosne firme za koje je rekao da predstavljaju paralelne bezbednosne snage. Medjutim, Džejms Karafano, stručnjak za nacionalnu bezbednost u Heritidž fondaciji kaže da bi uklanjanje tih kontraktora moglo da naškodi naporima NATO-a u borbi protiv pobunjenika.
"Ako kažemo da 19 hiljada kontraktora treba da ode, a oni ne samo što štite vojsku, već i pripadnike američkog Državnog sekretarijata i nevladinih organizacija, moj odgovor je da mislim da ne treba. Dakle, odakle će tih 19 hiljada ljudi doći? Odgovor je iz sastava NATO snaga“, smatra Karafano.
Uloga privatnih firmi u Iraku i Avganistanu pojačala je kontroverzu u Vašingtonu. U junu je kongresni odbor nagovestio da američki Sekretarijat za odbranu možda pomaže Talibanima time što angažuje lokalne kontraktore za obezbedjivanje vojnih konvoja u Avganistanu. Ti konvoji su često bili meta pobunjenika. Sumnja se da lokalni kontraktori daju novac pobunjenicima kako bi obezbedili siguran prolaz konvoja preko teritorije koju kontrolišu Talibani.
Zabrinutost je pojačana i zbog nedavnog ugovora koji je u Avganistanu dobila kompanija Blekvoter. Neki od njenih čuvara optuženi su za ubistvo 17 nenaoružanih civila u Iraku 2007. godine dok su štitili američke diplomate u Bagdadu. Federalne optužbe kasnije su odbačene. Džejms Karafano kaže da većina privatnih kompanija za obezbedjenje ima dobru reputaciju.
"Niko ne želi da se dogodi novi Abu Graib ili novi incident u Bagdadu. Zato te kompanije imaju veliki interes da ne dodje do incidenta. Jer, ako imaju incident, one gube novac, ako izgube novac, izlaze iz posla“, kaže Karafano.
Sudeći prema podacima nezavisne Komisije za ratne ugovore, postoji blizu 24 hiljade privatnih kompanija za obezbedjenje koje su radile za američku vladu u Avganistanu ranije ove godine i dodatnih 18 hiljada koje rade u Iraku.