Bron: Droga glavni izvor prihoda al-Kaide i Talibana
Mnogi stručnjaci nazivaju Avganistan narko-državom, jer zauzima prvo mesto u svetu po proizvodnji opijuma i hašiša. Samo u prošloj godini, u Avganistanu je proizvedeno 6.900 tona opijuma što je čak više od ukupne potražnje na svetskom crnom tržištu, kaže Majkl Bron, bivši visoki zvaničnik američke Agencije za borbu protiv droge - skraćeno DEA. U razgovoru za naš program, Bron, koji sada radi u privatnoj bezbednosnoj firmi, „Specter International“, govori o borbi američkih i agencija drugih zemalja protiv avganistanskih trgovaca drogom.
Krijumčarenje droge je postalo glavni izvor prihoda za al-Kaidu i pobunjenički Taliban, kaže naš sagovornik:
„Verujem da su vam poznati podaci da Avganistan proizvodi više od 90 odsto ukupne količine heroina, morfijuma i opijuma u svetu. Zarade od trgovine drogom dostižu stotine miliona ako ne i milijardu dolara u samom Avganistanu. A kada droga pređe granicu, taj profit dostiže još fantastičnije svote.“
Do pre nekoliko godina, krijumčarenjem droge bavile su se uglavnom uhodane kriminalne organizacije unutar i izvan Avganistana, nastavlja Bron:
„Međutim, sada vidimo sve veću aktivnost pripadnika Talibana i al-Kaide, kako u Avganistanu, tako i u Pakistanu. Nekada su Avganistanci gajili i izvozili sirov mak, dok se prerada maka u opijum obavljala u Iranu, Pakistanu ili Rusiji. Danas u Avganistanu postoji sve veći broj laboratorija za proizvodnju droge. Krijumčari su, u stvari, otkrili da su zarade neuporedivo veće sa prodajom gotovog opijuma, morfijuma i hašiša.“
Tržište za avganistansku drogu je ogromno, kaže Bron. Ono zahvata Centralnu Aziju, Kinu i Rusiju, kao i veliki deo Evrope. Putevi do tih destinacija odavno su razrađeni:
„Droga namenjena Evropi tipično putuje iz Avganistana u Iran, zatim preko severne Turske do Bugarske i dalje u Evropu. Heroin namenjen Rusiji putuje iz Avganistana u Uzbekistan, zatim Kirgistan i Kazahstan, do krajnje destinacije u Rusiji. Morfijum namenjen Kini i drugim dalekoistočnim zemljama, putuje preko Kirgistana.“
Radi lakšeg krijumčarenja, organizovani kriminal često podmićuje policiju, graničare, čak i vojne zvaničnike u zemljama preko kojih droga putuje. Stoga, kaže Bron, suzbijanje trgovine drogom iziskuje koordinisanu međunarodnu saradnju:
„Dok sam vršio dužnost visokog zvaničnika DEA odlazio sam u mnoge zemlje gde sam ugovarao zajedničke akcije i razgovarao sa velikim brojem političkih i bezbednosnih zvaničnika. Posle 24 godine iskustva mogu slobodno da kažem da čak kada ne postoje diplomatske veze -- kao između Amerike i Irana -- nije teško naći zajednički jezik kada je reč o suzbijanju trgovine drogom. Naime, svi se slažemo u tome da je droga zlo. Slažemo se i u tome da narokomaniju i trgovinu drogom ne možemo da zaustavimo parcijalnim merama, nego samo zajedničkom akcijom i saradnjom.“
Zamolili smo Brona da opiše jednu takvu akciju:
„Reč je o jednom od glavnih avganistanskih krijumčara drogom povezanim sa talibanima. Krijumčario je drogu do Evrope koristeći trasu koja vodi od Avganistana preko Irana i severne Turske do prvog evropskog odredišta u Bugarskoj. Prodaju bi počeo već u Bugarskoj.“
DEA je organizovala koordinisanu istragu za hvatanje tog krijumčara. Prvo su nam pomogli naši avganistanski partneri, koji su otkrili njegov identitet i činjenicu da je radio za taliban. Potom su bugarske i rumunske službe bezbednosti, kao i još nekoliko drugih zapadnoevropskih službi, motrile kretanje krijumčara kao i kretanje njegovog tovara droge. Kada je došao pravi trenutak, pokrenuta je koordinisana akcija presretanja i hapšenja jednog od najozloglašenijih 'gospodara droge' u Avganistanu. Zaplenjena je neslućena količina droge. Uhvaćeni trgovac drogom prebačen je u Sjedinjene Države, gde sada čeka na suđenje.