Mada vrlo angažovana, Amerika ne želi da preuzme inicijativu u rešavanju konaènog statusa Kosova dok se u evropskim i amerièkim krugovima nagadja da bi voðstvo u toj vrlo osetljivoj akciji trebalo poveriti liènosti koja uživa poverenje svih umešanih strana i punu podršku Evrope i Amerike. Ovih dana se kao pogodna liènost pominje Lord Robertson koji važi za vrsnog posrednika, kaže nam Džon Noris (John Norris), struènjak za Kosovo u Medjunarodnoj kriznoj grupi.
Noris je upravo objavio knjigu ”Ka sudaru: NATO, Rusija i Kosovo“ i trenutno radi na izveštaju o bezbednosnim institucijama na Kosovu koji æe Medjunarodna krizna grupa uskoro objaviti. Sa našom koleginicom Majom Draker (Drucker) Džon Noris je razgovarao posle dužeg boravka na Kosovu.
Glas Amerike: Rusija se -- bilo to opravdano ili ne -- na Zapadu obièno karakteriše kao ”tradicionalni“ saveznik Srbije. Kad se osvrnemo na ruske akcije 1999. i na sadašnji stav Moskve prema pitanju Kosova, da li biste rekli da Rusija èuva interese Srbije ili sopstvenu sferu uticaja?
Noris: Rusija je suoèena sa dilemom kako da definiše moderniji prilaz Balkanu. Mislim da je pre rata na Kosovu 1999. mogla da bude pozitivan uticaj da je podstakla predsednika Miloševiæa da na konferenciju u Rambujeu pošalje ozbiljnu delegaciju koja bi se istinski angažovala na pregovorima. U ruskom ministarstvu inostranih poslova i službama bezbednosti tada su bili ljudi sa hladnoratovskim mentalitetom koji su zagovarali formulu obstrukcije. Ali, kao što smo videli na osnovu onoga što je usledilo, svi bi mnogo bolje prošli da su razgovori bili uspešni. Sada svi shvataju da su istinski i pravovremeni pregovori o statusu -- a ne ruski manir udaranja šakom o sto -- ono što je potrebno.
Glas Amerike: Rusija energièno podržava stav Srbije da je proglašenje nezavisne države na teritoriji jedne priznate, suverene zemlje - nedopustivo. Koliko daleko je Rusija voljna da ide u odbrani tog principa?
Noris: Mislim da to ne zna ni sama Rusija. Pitanje je da li je spremna da se baci pred zahuktali voz, da tako kažem. Ima opravdanih argumenata za i protiv tog principa, dok izmedju stava kosovskih Albanaca i Beograda postoji ogroman jaz po pitanju nezavisnosti. Rusija naravno ima pravo veta u Savetu bezbednosti, ali -- kao što smo videli 1999. -- preèesto pribegavanje vetu ne donosi rešenje, postoji samo opasnost da takva praksa umanji uticaj Rusije u tom telu UN. Mislim da je za Moskvu bolje da podstakne sve strane u potrazi za prihvatljivim rešenjem nego da se drži obaveznog, neproduktivnog protivljenja.
Glas Amerike: Pitanje ispunjenja standarda i dalje je sporno; pomenimo tu i najnoviji napad na srpski braèni par u selu Crkolez... Ovih dana èujemo da su takvi incidenti rezultat frustracije kosovskih Albanaca zbog statusa kvo. Kako može nešto poput ”frustracije“ da bude opravdanje za neprihvatljivo ponašanje i kršenje medjunarodno propisanih normi?
Noris: Apsolutno ne može! Nema opravdanja za napade na bilo koju zajednicu na Kosovu. Priznajem da još mnogo toga mora da se uradi u mnogim oblastima standarda. Bivši kosovski premijer, pre nego što je optužen za ratne zloèine, ostvario je u tom smislu odredjeni napredak. Ali, stvarnost na terenu otežava napredak: uz prisustvo snaga iz 47-50 zemalja, mislim da ni jedna zajednica ne može normalno da funkcioniše. Situaciji bi pozitivno doprineo i kraj srpskog bojkota kosovskih institucija. A znam da mnogi Srbi na Kosovu istinski žele da se ukljuèe u normalan, demokratski proces da bi se njihovi glasovi èuli i njihovi interesi bili zaštiæeni.
Glas Amerike: Svi se slažu da je Kosovo nestabilno. Poznato je, a o tome se posebno raspravlja u Evropi, da na Koosvu cveta organizovani kriminal, da je korupcija na svakom koraku. Kako sve to može da bude podloga jednoj normalnoj, nezavisnoj državi?
Noris: Organizaovani kriminal i spona izmedju politièkih organizacija i kriminala je veliki problem ali ne samo na Kosovu, veæ i u Srbiji, donekle u Hrvatskoj i svakako u Albaniji i Makedoniji. Mislim da æe borba protiv organizovanog kriminala biti jedan od ozbiljnijih testova zrelosti za sve te zemlje dok rade na integraciji sa Evropom...
Glas Amerike: Ali to su problemi u strukturi veæ postojeæih država; kako opravdavate stvaranje jedne nove države na prostoru koji je tim problemima izuzetno optereæen?
Noris: To jeste istinski problem na Kosovu, ali ne mislim da je više ili manje prisutan nego na drugim mestima. Kosovski Albanci tvrde da im se moraju poveriti odgovarajuæe ingerencije ako se od njih oèekuje da se sa odgovarajuæom policijom bore protiv kriminala i korupcije. Ja ne prihvatam u potpunosti taj argument. Sva društva u regionu æe morati da saradjuju sa Interpolom, policijskim službama sa mnogo boljim obaveštajnim delatnostima i politièkim telima da bi se tome stalo na kraj. A sve je javna tajna: ljudi znaju ko se bavi kriminalom, ljudi znaju gde se vrši krijumèarenje preko granice... Medjutim, to je oblast u kojoj su Srbi i Albanci oduvek lepo saradjivali; kriminal je domen u kojem etnièki odnosi nikada nisu trpeli.
Glas Amerike: U kolumni koju ste nedavno objavili u listu Herald tribjun govorite o ”uslovnoj nezavisnosti“...
Noris: Ako Kosovo postane nezavisno kao rezultat procesa koji vodi konaènom statusu, to æe biti tek poèetak i nikako kraj prièe: usledilo bi intenvizno nadziranje situacije, medjunarodna zajednica bi i dalje morala da bude intenzivno angažovana dok se razvijaju institucije, moralo bi da se obezbedi pravo Srbima da se vrate svojim kuæama, da se slobodno kreæu i putuju. Za sve to æe biti neophodno vrlo odluèno prisustvo medjuanrodne zajednce.
Glas Amerike: Podela Kosova je izgleda neprihvatljiva medjunarodnoj zajednici. Zašto?
Noris: Teoretski gledano, sever bi mogao da se odvoji, ali šta onda da se radi sa srpskim zajednicama na jugu Kosova i drugde? Šta da se radi sa albanskom manjinom u južnoj Srbiji, šta bi to znaèilo za Republiku Srpsku i Bosnu, a šta za albansku zajednicu u Makedoniji? Time bi se pokrenuo haotièan proces... Ako Beograd i Priština pokažu svetu urednu mapu o podeli sa kojom se slažu... ali priznaæete, malo je verovatno da se to desi.
Glas Amerike: Pominjete Republiku Srpsku. Zašto bi podela Kosova bila problematièna, a njegova nezavisnost umanjila želju RS da se, recimo, pripoji Srbiji?
Noris: Pitanje je na mestu. Ali, potrebno je osvrnuti se na istoriju bosanskog konflikta i na Dejtonski sporazum kojim je postignuta vrlo jasna saglasnost medjuanrodne zajednice, Beograda, Zagreba i Sarajeva da više ni pod kakvim uslovima neæe biti aranžmana u smislu stvaranja ”Velike Srbije.“ Èinjenica je da je pojam ”Velika Srbija“ postao sinonim za neke od najstrašnijih zloèina u Bosni i mislim da medjunaordna zajednica nikada neæe dozvoliti da se ona desi.
Glas Amerike: Da li greh ”Velike Srbije“ opravdava stvaranje ”male Srbije“ odvajanjem Kosova?
Noris: Jasno je da bi Beograd ili nekadašnja Jugoslavija mnogo bolje prošli da se na Kosovu sa Albancima bolje ophodilo. Miloševiæ je uèvrstio vlast preko pitanja Kosova, opozvao autonomiju, suspendovao ustav. Videli smo etnièko èišæenje, proterivanje 800 hiljada ljudi, uništenje... Sve to jasno pokazuje da kosovski Albanci nisu jednostavno preko noæi odluèili da hoæe nezavisnost. Sadašnja situacija je rezultat velike konfrontacije izmedju medjunarodnih snaga i predsednika Miloševiæa koja je završena mirovnim sporazumom. Šta sada sa Kosovom? Ideja da se ono vrati pod srpsku vlast je neprihvatljiva albanskoj veæini. A i Srbija i Crna Gora se medjusobno udaljavaju... Ideja o nekoj Jugoslaviji koja se sastoji samo iz Srbije i Kosova nije nešto što kosovski Albanci mogu da prihvate.
Glas Amerike: Èak i da standardi budu ispunjeni postavlja se neminovno pitanje u duhu jednostavne ”real politike“: šta Srbija dobija nezavisnošæu Kosova? Znamo šta gubi...
Noris: Mislim da odgovor bar delimièno leži u širem sagledavanju stvari, u sagledavanju buduænosti Srbije. Sve više srpskih politièara nezvanièno priznaje da Srbija ne bi znala šta sa Kosovom, da Kosovo kao sastavni deo Srbije nije baš najbolje rešenje za buduænost moderne, evropski integrisane i ekonomski zdrave Srbije. Koliku ekonomsku cenu bi Srbija morala da plati za sredjivanje situacije na Kosovu, za modernizaciju Kosova? Pod uslovom da je srpska manjina na Kosovu zaštiæena, Srbiji bi bilo mnogo lakše i brže da se kao moderna država prikljuèi Evropi i NATO-u ako Kosovo ode svojim putem.
Medjuanrodna zajednica mora pokloniti posebnu pažnju èinjenici da je pitanje Kosova vrlo zapaljiva tema na unutrašnjem politièkom planu Srbije, dodaje Noris. Ovog leta se oèekuje ocena ispunjenja standarda, a politièki proces o statusu Kosova poèinje na jesen ili poèetkom iduæe godine. Taj važan period æe, zakljuèuje Noris, iziskivati i od srpskih i od kosovskih politièara da o èinjeniènom stanju budu iskreni kako prema sebi tako i onima koje predstavljaju.