“ Najvažnije je da pregovori, odnosno proces, dogovora o konaènom statusu Kosova poène” rekao je urednik spoljnopolitièkog èasopisa ” National Interest” i saradnik ”Niksonovog centra”, Nikolas Gvosdev.
GVOZDEV:Stav izražen u Vašingtonu i Briselu je da je sada važno da taj proces poène, jer nije realno oèekivati rezultate na poèetku pregovora, jednostavno zbog prevelikih razlika izmedju srpske i albanske pozicije. Ideja je da pregovori poènu i da se inicijalno stavi naglasak na sva druga sem najspornijih pitanja, što æe proizvesti kontinuirane pregovore, koji bi tokom vremena doneli rezultate. Slièno se dogodilo u izraelsko-palestinskim pregovorima koji su doveli do potpisivanja sporazuma u Oslu. I tada se insistiralo da dijalog poène, a da se razmatranje najspornijih pitanja odloži za kasnije, kaže Nikolas Gvozdev.
GLAS AMERIKE:Predsednik Srbije Boris Tadiæ je izjavio da se neka kljuèna pitanja, kao što su povratak izbeglica i decentralizacija, moraju rešiti pre poèetka progovora. Šta vi mislite o tome?
Milsim da je to stav iznet zato da se ne bi ostavio utisak da je sve unapred predodredjeno u vezi sa Kosovom, posebno u vezi sa ova dva kljuèna pitanja. Decentralizacija garantuje srpskom stanovništvu oseæanje da ima izvesnu kontrolu nad svojom sudbinom, bez obzira na ishod pregovora o konaènom statusu Kosova. Ako se pitanje povratka izbeglica ostavi za kasnije, kao što je uèinjeno prilikom raznih drugih pregovora, ukljuèujuæi one na Kipru, izbeglice imaju tendenciju da se i ne vrate na svoja ognjišta. Iz tog razloga se vlada u Beogradu zalaže da se na samom poèetku ostvare barem neki od kljuènih zahteva, umesto da tokom vremena padnu u zaborav.
GLAS AMERIKE:Kakve konkretne mere bi mogle da se preduzmu da se, na primer, pomogne povratak izbeglica?
GVOZDEV:Povratak izbeglica je povezan sa nizom drugih pitanja: ekonomskim razvojem, obnovom infrastrukture, obnovom regionalne ekonomske baze i širim pitanjem integracije Balkana u Evropsku uniju. Sve to je povezano sa obnovom i stabilizacijom regiona. Narednih godina videæemo veæi naglasak na ekonomskoj obnovi ne samo Kosova, veæ i regiona, da bi se stabilizovala situacija, a izbeglice vratile i oseæale sigurnim i bezbednim.
GLAS AMERIKE:Da li oèekujete aktivnu ulogu medjunarodne zajednice, Evropske unije i SAD na pregovorima o konaènom statusu Kosova?
GVOZDEV:Da i ne. Evropljani æe svakako biti aktivno ukljuèeni. Pošto Evropska unija daje prednost nastojanju da se Balkan prikljuèi Evropskoj uniji, pitanje konaènog statusa Kosova se mora rešiti. SAD, èlanice kontakt grupe i Rusija manje su zainteresovane za samo pitanje Kosova, veæ za to kako æe se rešenje statusa te pokrajine odraziti na druge sitauacije. SAD su zainteresovane da se ne dodje do presedana koji bi mogao da se kopira u Iraku i Sudanu, gde takodje imate sporne separatistièke tendencije. Što se tice Rusa, Kosovo je postalo primer za ugled u konfliktima u crnomorskom regionu. Sada se u Moskvi govori da bi, ukoliko Kosovo postane nezavisno, SAD trebalo da dozvole da Abhazija postane nezavisna od Gruzije, što bi komplikovalo amerièku stratešku poziciju u tom regionu. SAD i Rusija nisu više zainteresovane za kosovsko pitanje kao svojevrstan problem, koji treba zasebno rešiti, veæ kao deo šire geopolitièke strategije, iz koje bi trebalo da izvuku što veæu politièku korist.