Konvencijom je zabranjena èitava kategorija oružja za masovno uništenje, dok su se zemlje potpisnice obavezale da takoðe unište svoje postojeæe arsenale takvog oružja. Meðutim, tri decenije kasnije, eksperti za razoružanje poput Džona Borija kažu da se svet suoèava sa novom potencijalnom pretnjom zbog tekuæe, takozvane tehno-biološke revolucije:
“To poèinje da se materijalizuje u proizvodnji terapijskih proizvoda koji se sada mogu kupiti bez lekarskog recepta, direktno u prodavnicama lekova. Nažalost, ta nova tehnologija povlaèi i odreðene rizike. I kako se tehnologija bude širila i bude pristupaèna sve veæem broju ljudi, tako æe i opasnost od zloupotrebe da se poveæava ”.
Eksperti smatraju da je došlo vreme da se konvencija o bio-hemijskom oružju novelira. Jedna od glavnih propusta tog dokumenta jeste ne postojanje mehanizma verifikacije da li se sve države pridržavaju date konvencije. Nikola Sims, saradnik Londonske škole ekonomskih nauka, kaže da æe pitanje podešavanja konvencije novim tehnološkim uslovima biti razmotreno na skupu nazvanom Reviziona konferencija, iduæe godine.
“Konvenciji je potrebna pozamašno doterivanje. Konferencija koja se održava iduæe godine na kojoj æe uèestvovati predstavnici 153 zemlje, biæe prava prilika da se konvencija dopuni kako bi bila efikasnija u naredne tri decenija nego što je to bila poslednjih 30 godina, kada je bila izložena raznim pritiscima i bila suoèena sa teškoæama.” NARR: Da bi konvencija bila uopšte relevantna bitno je da se u nju unesu odgovarajuæe izmene, istièu struènjaci.