Astronomi širom sveta nedavno su registrovali najveæu ikada zabeleženu eksploziju u svemiru. Bljesak koji je osvetlio celu našu galaksiju bio je tako snažan da se odbio od površine Meseca i osvetlio gornje slojeve Zemljine atmosfere. Da se eksplozija dogodila bliže Zemlji, nauènici kažu da bi to izazvalo uništenje života na veæem delu planete.
Ogromna kosmièka eksplozija registrovana je zemaljskim i satelitskim instrumentima i teleskopima krajem decembra. Deliæ sekunde naša planeta bila je ozraèena snažnije nego pri punom Mesecu, ali ne svetlošæu, veæ gama zracima, van vidljivog spektra. Dejvid Palmer, astrofizièar u amerièkoj Nacionalnoj laboratoriji u Los Alamosu kaže: ”Tokom jedne desetine sekunde, energija je bila hiljadu puta veæa nego energija koju emituju sve ostale zvezde u našoj galaksiji zajedno.“
Nauènici kažu da je bljesak stigao od jedne usamljene neutronske zvezde, u sazvežðu Strelca, koja je od naše planete udaljena oko 50 hiljada svetlosnih godina. Astronom Endru Frukter objašnjava da je neutronska zvezda u stvari ostatak neke velike zvezde, nastao posle njene implozije: ”Velike zvezde imaju kratak i buran život, a iza sebe ostavljaju veome žive tragove. U stvari, njihov život posle smrti èak je interesantniji nego što smo mislili.“
Neutronska zvezda koja je izazvala kosmièku eksploziju zove se magnetar, po svom magnetnom polju, toliko snažnom da je u stanju da izbriše magnetofonsku traku sa daljine od pola puta do Meseca. Astronomi veruju da je upravo to magnetno polje izazvalo energetski bljesak, ali ne znaju kako. Prema jednoj od teorija, erupcija energije izazvana je potresom na površini zvezde. Štagod bio uzrok, radijacija se proširila svemirom poput balona, a kada je stigla do gornjih slojeva Zemljine atmosfere, izazvala je snažnu jonizaciju i polarnu svetlost. Istraživaè Brajan Gejnzler, iz Harvard-Smitsonijanovog astrofizièkog centra, pokušao je da objasni kosmièke dimenzije ovog dogadjaja:
”Ovakvi objekti obièno se ne uveæavaju tom brzinom. Naviknuti smo da posadimo žir i èekamo možda i 50 godina da se pretvori u hrast. Ovo je bilo sliènije izrastanju razgranatog drveta u roku od nekoliko nedelja. Sluèaj je toliko ekstreman da se možda neæe ponovo desiti dok smo živi.“
Meðutim, poslednjih decenija registrovano je na stotine bljeskova gama zraka. Nauènici kažu da sve te eksplozije emituju gama zrake na slièan naèin kako je to krajem decembra uèinila neutronska zvezda.