Skoro æe šest godina od uspostavljanja civilne i vojne misije na Kosovu, a najnoviji izveštaj generalnog sekretara UN Kofija Anana ukazuja da je položaj manjina, posebno Srba, zastrašujuæi.
Glas Amerike: Hoæe li medjunarodna zajednica pronaæi mehanizme za zaštitu Srba onako kako je 90-ih branila Albance od tadašnjeg rezima?
Goldberg: ocenjuje napredak u dostizanju standarda. Mediji su preuzeli nekoliko izabranih citata tako da je èitav izveštaj na osnovu njih pogrešno okarakterisan. Apsolutno se slažem da nije ostvaren dovoljan napredak u pogledu medjuetnièke saradnje i da su Srbi i neke druge manjine u teškoj situaciji. Medjutim, u poslednja dva meseca, od kako je uspostavljena nova vlada na Kosovu, uèinjeni su novi napori u cilju bržeg napretka, što je takodje sadržano u izveštaju o kome govorimo, ali tome nije dato dovoljno publiciteta. KFOR, medjunarodna i lokalna policija, ulažu velike napore kako bi osigurale bezbednost u srpskim i ostalim sredinama na Kosovu. Naglasiæu da je u poslednjih nekoliko meseci, taènije od juna, znatno smanjen broj incidenata koji se karakterišu kao medjuetnièki. I predsednik Tadiæ je tokom posete Kosovu rekao da KFOR pruža bezbednost stanovništvu i verskim objektima.
Glas Amerike: Ovo je presudna godina za Kosovo, govori se o poèetku pregovora o konaènom statusu. Preduslov tome su dostizanje i implementacija standarda. Smatrate li da æe isti biti pozitivno ocenjeni ako se zna da su tri kljuèna faktora -- povratak, sloboda kretanja i integracija manjina -- potpuno zanemarena u kosovskom procesu u poslednjih pet godina?
Goldberg: Ne želim da prejudiciram bilo šta o tome da li æe biti ocenjeno da su standardi ispunjeni ili ne. Na medjunarodnim faktorima je da procene njihovo ispunjenje. Nije naèinjen dovoljan napredak u postizanju standarda koje ste pomenuli ali zato postoje i razlozi koje treba uzeti u ozbir. Integraciju manjina je teško ostvariti jer, kao što i sami znate, pripadnici srpske politièke zajednice ne uèestvuju aktivno u radu vlade, èak ni u ovom trenutku dok vlada stvarno pokušava da ostvari napredak koji je, zapravo, nemoguæ bez Srba. Bilo je poziva koji su rezultirali bojkotom opštih izbora. Postoje jedan stvaran oseæaj slobode kretanja i stvarna sloboda kretanja ali postoji i percepcija odnosno psihološka barijera koja onemoguæava ljude da se kreæu, bilo zato što su ti ljudi propatili u prošlosti ili bili žrtve nasilja. Sto se tièe povratka, velika šteta je naneta martovskim nasiljem koje je velika sramota za veæinsko stanovništvo. Ali, kroz doprinose kosovskog konsolidovanog budžeta i pritiske medjunarodne zajednice veæina kuæa je konstruisana, ali nešto manje od 50 odsto ljudi se vratilo u te kuæe zbog oseæanja da više nisu dobrodošli. Želim da kažem da nije sve crno i belo. Mi ne procenjujemo samo standarde kao takve i stanje savrsenstva tih standarda, vec se procenjuju i napori i namera onih ljudi koji žele da ih sprovedu.
Glas Amerike: Visoki predstavnik EU, Havijer Solana, izjavio je ovih dana da Kosovo vidi kao multietnièku tvorevinu i u tom kontekstu konstatovao da æe bez zaštite manjina biti teško da se pokrenu pregovori o konaènom statusu te naglasio važnost uèešæa zvanicnog Beograda. Koliko po Vasem misljenju srbijanska vlast moze uticati na kosovske Srbe i njihovu integraciju?
Goldberg: Havijer Solana je u potpunosti u pravu kada kaže da su naši napori usmereni na unapredjenje multietniènosti i zaštite manjina. To je sveobuhvatni standard koji smo mi postigli na Kosovu. Takodje priznajemo interese Beograda koji se odnose na Kosovo, ali priznajemo i èinjenicu da medjunarodna zajednica kroz UNMIK pokušava da izgradi institucije samouprave, a na to poziva i rezolucija 1244. To zahteva da kosovski Srbi uèestvuju u izgradnji lokalnih institucija i zajednica koje ce raditi na izgradnji veæe samouprave na centralnom nivou i medjusobno saradjivati. Nadam se da æe u svetlu posete gospodina Tadiæa oni drugi u Beoradu zapravo podržati lokalne institucije, lokalni napredak i saradnju, jer to je zapravo osnovna, glavna agenda medjunarodne zajednice i svega onoga što medjunarodna zajednica želi da postigne na Kosovu. Kada se prièa o konaènom statusu i lokalnoj samoupravi, savet Beograda æe možda biti drugaèiji ali sada, dok se nalazimo u sred postizanja standarda i razvijanja demokratskog tolerantnog društva, ne postoji zamena za lokalne Srbe koji bi trebalo da uèestvuju o tome.
Glas Amerike: Kako ujediniti Kosovo, sprovesti civilnu misiju na èitavoj teritoriji i ukinuti paralelne strukture, posebno na severu Kosova?
Goldberg: Kada sam posetio Štrpce video sam da veæinu pripadnika KPS èine Srbi i to je jedan dobar primer koji ukazuje da se paralelne strukture mogu ukinuti i integrisati u lokalne srukture. Kada ljudi udju u takvu vrstu lokalne vlasti biæe uvereni da neko brine njihove lokalne brige, da se neko stara o dnevnom životu i svemu onome što ih vezuje za život. Pitanje na severu je malo teže zato što su svi tamošnji regioni -- ili bar velika veæina njih -- potpuno u vlasti paralnenih institucija. Dok oni ne pokažu volju za integracijom te institucije æe i dalje postojati što je jedno jako ozbiljno pitanje jer direktno krši Rezoluciju UN.
Glas Amerike: SAD vrše pritisak na sve zemlje u regionu kako bi se postigla puna saradnja sa Hagom. Hoæete li na isti naèin tražiti izruèenje premijera Ramuša Haradinaja ukoliko Tribunal to zatraži?
Goldberg: Ja i moja vlada pozvaæemo svaku vladu da saradjuje sa Hagom. U sluèaju Kosova napomenuæu dve stvari i to priznajuæi èinjenicu da niko sa ove teritorije do sada nije pozvan od strane Tribunala. To je sluèaj i sa premijerom Haradinajem koji još nije zvanièno optužen. Sam premijer je rekao da æe potpuno saradjivati ako se tako nešto desi i ja nemam razloga da mislim drugaèije, a i svaka vlada u regionu treba da prati primer Kosova jer je ovde ostvarena stopostotna saradnja sa Haškim Tribunalom od strane osoba koje su optužene.
Glas Amerike: Èesto se govori o nekim novim, socijalnim prilikama izazvanim nemirima koji æe uslediti. Možemo li zaista tako nešto i oèekivati?
Goldberg: Nadam se da ne. Ne mogu da tvrdim konkretno koliko æce socijalna situacija ovde uticati na buduænost ali moram da pomenem ono što sam rekao ranije: da su martovski dogadjaji i nasilje naneli veliku sramotu narodu ovde. Mislim da smo svi priznali da je to bio jedan veliki korak unazad za kosovski imidž i da moramo da krenemo napred. Nadam se da se to neæe ponoviti. Mnogi na Balkanu imaju tendenciju da gledaju unazad a ne napred. Postoji velika nezaposlenost, ekonomija je u jako teškoj situaciji. Zajedno sa našim evropskim saveznicima želimo da poruèimo zemljama zapadnog Balkana da krenu ka atlanskim integracijama, ka Evropi. To je put koji nudi bolje ekonomske prilike, obrazovanje i bolju buduænost. SAD æe biti uz ovaj narod tokom tog procesa. Nismo došli zato što smo želeli da vladamo regionom veæ da pomognemo ljudima da dosegnu tu bolju buduænost.