Amerièki podsekretar za politièka pitanja Mark Grosman obeležio je svoj skori odlazak sa položaja, intervjuom o podruèju do kojeg mu je, kako kažu u Stejt departmentu, veoma stalo. Ipak, na molbu naše koleginice Maje Draker da u svetlu te èinjenice odstupi od norme i kaže više no što diplomatska uzdržanost nalaže, Grosman je uz smešak odluèio da do kraja ostane profesionalac. Stoga izostanak definitivnih odgovora na neka pitanja govori više od reèi...
Maja Draker: Znamo da je pitanje Haškog tribunala uslov svih uslova. Izruèenjem optuženih za ratne zloèine, Beograd pokazuje politièku spremnost na saradnju. Ali, kako da dokaže da se neko, konkretno Ratko Mladiæ, ne nalazi u Srbiji, kao što to vlasti tvrde?
Mark Grosman: Pre svega, drago mi je što vodimo ovaj razgovor. U pravu ste, pitanje Haga je vrlo znaèajno jer mi podržavamo pravdu, podržavamo pomirenje i podržavamo ispunjenje meðunarodnih obaveza. Kao što ste pomenuli, nedavno prebacivanje generala u Hag je vrlo dobar poèetak. Ali u tom ”paketu“ trebalo bi da bude još generala. I, naravno, tu ukljuèujem i Ratka Mladiæa. Pitate, kako da se dokaže da on nije tamo, a ja vam kažem, dajte dokaze jer imamo opravdanu sumnju da on jeste tamo i da može biti uhvaæen. Nadam se da æe tako i biti.
Maja Draker: Ako Ratko Mladiæ završi u Hagu, da li bi to znaèilo da je Beograd rešio problem Haga?
Mark Grosman: Mislim da bi odlazak Ratka Mladiæa u Hag oznaèio ogromnu prekretnicu u odnosima sveta sa Beogradom. To smo mi veæ rekli, to je EU veæ rekla. Voleo bih da sam ovde i da vam na ovo pitanje odgovoram dan pošto se Ratko Mladiæ nadje u Hagu.
Maja Draker: Generalni sekretar UN Kofi Anan kaže u svom najnovijem izveštaju: ”Na Kosovu je ostvareno premalo u smislu izgradnje demokratskih institucija... Srbi još uvek žive u strahu od etnièki motivisanih zloèina.“ Da li je tako?
Mark Grosman: Svakako mislim da jeste. Ako ste Srbin na Kosovu, da biste živeli u dostojanstvu, miru i slobodi još mnogo toga preostaje da su uèini. Bio sam tamo više puta i svaki put obavezno sam se sastao sa Srbima i drugim manjinama, pre svega da èujem njihova mišljenja, ali i da pokažem svoju solidarnost sa njima. Neæe biti uspešnog i demokratskog Kosova dok svi Srbi, Romi, Turci i drugi, ne budu živeli u miru i dostojanstvu. To još uvek nije sluèaj za srpsku manjinu. Postavlja se pitanje kako da se to ostvari? Verujem da je uèešæe u institucijama i izlazak na izbore, naèin za Srbe da zaštite svoja prava. Ako me pitate da li je teško danas biti Srbin na Kosovu, moj odgovor glasi - da. Nadam se da æe svi na Kosovu shvatiti da se to mora promeniti da bi se na Kosovu ostvario uspeh.
Maja Draker: U svetlu mantre ”standardi pre statusa“... da li je 2005. godina u kojoj æe se odluèiti o statusu?
Mark Grosman: Odluèiti nije prava reè. Ljudi govore o standardima pre statusa, a mi govorimo o strategiji preispitivanja standarda. Kad sam prvi put otišao na Kosovo pre par godina, uneli smo veliku promenu u našu politiku odluèivši da sredinom 2005. vidimo da li je moguæe ispuniti odredjene standarde i da, ako jeste, zapoènemo razgovor o buduæem statusu Kosova. Da, 2005. je vrlo važna godina, ali rad na standardima je još važniji... Poštujem rad predstavnika generalnog sekretara Sorena Jensena Petersena i rad kosovske Vlade. Standardi su osnova svega.
Maja Draker: I - da li je standardima udovoljeno?
Mark Grosman: Teško bi se moglo reæi da jeste. Imajte na umu da su oni tek sredinom prošle godine objavljeni i da je tek krajem prošle godine formulisan plan. Ljudi se trude i za taj trud im odajem priznanje. Ali, ako me pitate da li je standardima udovoljeno, da li su sprovedeni, ne mislim da je to sluèaj.
Maja Draker: I srpska i albanska strana imaju maksimalistièke zahteve u odnosu na Kosovo. Kako Vašington gleda na rešenje koje bi bilo ”na sredini“ -- na podelu Kosova?
Mark Grosman: Rekli smo da najpre treba udvoljiti standardima, a tek onda razgovarati, to sam rekao i u Beogradu i u Prištini. Tome se nadamo. Nismo doneli nikakve odluke o buduænosti Kosova; želimo da se ispune standardi i da tek onda, na osnovu standarda, vidimo šta je sledeæi korak.
Maja Draker: Da li je podela Kosovo nešto o èemu se može razmišljati?
Mark Grosman: Nemam odgovor na to pitanje. Rekli smo - fokusirajmo se na standarde, pa da vidimo šta æe da se desi.
Maja Draker: Ako uporedite Srbiju i Crnu Goru, ko dobija bolje ocene u kontekstu napredovanja ka Partnerstvu za mir, NATO-u...
Mark Grosman: Nemam odgovor na to pitanje: svaka od tih organizacija ima sopstvene standarde i donosi sopstvene odluke, a ovde se radi o uniji dve zemlje i to je ono što je pred nama. Teško je reæi, ova strana je bolja ili ova mi više odgovora jer -- one su jedna celina.
Maja Draker: Treba li Srbija i Crna Gora da ostanu zajedno?
Mark Grosman: To zavisi od Srbije i Crne Gore. Mi smo oduvek podržavali Beogradski sporazum: to i dalje èinimo. Ali, isto tako jasno smo rekli da sve zavisi od naroda. To sam javno i rekao: mi bismo podržali sve što predstvlja miroljubivo rešenje, sve što narod želi. Na kraju prièe, to je odluka koju donose ljudi koji tamo žive.“
Maja Draker: Uskoro se povlaèite sa ovog položaja. Imate li neku posebnu poruku za naše gledaoce i slušaoce?
Mark Grosman: Poruka narodima Balkana, ukljuèujuæi Srbe glasi: pogledajte na napredak koji je ostvaren u poslednjih 5 godina i zamislite kakav progres tek može da se ostvari. Buduænost Srbije i svih drugih zemalja regiona leži u transatlantskim institucijama, u Evropi, u NATO-u. Smatram da preostale prepreke nisu tako velike; one mogu da se prevaziðu i nadam se da æe nestati. Voleo bih da vi i ja kroz godinu-dve ovde razgovaramo i da proslavimo integraciju Balkana, Srbije, u transatlantske institucije. To bi po mom mišljenju bila definicija uspeha.