Televizijske mreže prikazuju emisije i serije posveæene istoriji ropstva i njegovom ekonomskom znaèaju za Ameriku. Pred nama je prilog o tome kako pokret za graðanska prava iz 60-ih godina prošlog veka utièe na nastanak tih novih TV programa.
Serija pod naslovom ”Ropstvo i nastanak Amerike“ ima za cij da razbije klišee i da skrene pažnju na malo poznate detalje. Èetvorosatni program ispunjen je razgovorima sa istorièarima, ali i naracijom dramatizovanih delova koju èita glumac Morgan Frimen. Poèetak serije posveæen je Afrikancima koji su 1619. dovedeni u koloniju Džejmstaun, u sadašnjoj Virdžiniji. Džejms Horton, profesor amerièke istorije na univerzitetu ”Džordž Vašington”, inaèe jedan od autora knjige raðene zajedno sa serijom, ukazuje na to da se veliki brolj ljudi iznenadi kada shvati da prvi doseljenici iz Afrike nisu bili robovi, veæ sluge u najmu.
”Oni su na odreðeni rok ulazili u službu, najèešæe na 7 godina. Meðutim, najvažnije je to da je taj odnos imao kraj i da se nije prenosio na decu”, kaže Horton.
Pokret za graðanska prava iznedrio je novu generaciju istorièara, koji su mnogo detaljnije ispitali èesto zaboravljena dokumenta u vezi sa ropstvom, ukljuèujuæi sudske i federalne arhive. Robovi nisu bili tako monolitna grupa kako su èesto prikazani. Poticali su iz razlièitih delova Afrike, bili su razlièite kulture i veroispovesti. Veliki broj prve generacije robova èak nisu mogli meðusobno ni da komuniciraju, pošto nisu govorili isti jezik. Serija ”Ropstvo i nastanak Amerike“ govori o pojedincima koji su nastojali da promene stanje u kome su se nalazili. Jedna od njih je Mam Bet, domaæica u Masaèusetsu u periodu amerièke revolucije. Iako su Sever i Jug zbog ropstva ratovali od 1861-1865, prièa o Mam Bet pokazuje da su i Severnjaci svojevremeno bili robovlasnici. Naime, Mam Bet je zarad svoje slobode podnela tužbu pred sudom i osloboðena je.
Sam Graðanski rat je pozadina jednog od najdramatiènijih delova serije, posveæenog bekstvu Roberta Smolsa, koji je radio na brodovima usidrenim u luci Èarslton, u Južnoj Karolini.
”On je, zajedno sa grupom drugih robova i njihovim porodicama, po završetku rada na brodu Panter, preuzeo kontrolu nad brodom i sa njim je isplovio kroz odbrambene linije snaga konfederacije i predao je brod amerièkoj mornarici. Šta više, kada je stigao pred oduševljene snage severa, rekao im je: ”Mislio sam da bi starom Abrahamu mogao dobro da doðe ovaj Panter““, kaže Džejms Horton, profesor amerièke istorije na univerzitetu ”Džordž Vašington”.
Serija obraðuje i ekonomski znaèaj koji je ropstvo imalo na SAD i Evropu, gde je amerièki pamuk pomogao razvoj industrijske revolucije. Profesor Horton smatra da je ropstvo bio kluèni dogaðaj u ekonomskoj istroji Amerike.
”Kako poèetkom XIX veka poèinje širenje SAD na zapad, tako se širi i ropstvo. Veæ 1815. pamuk je bio najvažniji amerièki izvozni artikl, da bi 1840. prihod od izvoza pamuka bio veæi zbira izvoza svih ostalih artikala. Oèigledno da je ropski rad poèeo da stvara osnovu amerièke privredne moæi”, kaže profesor Horton.