Embargo na prodaju oružja Kini uveden je 1989. godine, kao reakcija na krvavo gušenje prodemokratskih demonstracija na pekinškom trgu Tijenanmen. Posle sastanka sa evropskim liderima, ranije ovog meseca u Briselu, amerièki državni sekretar Kondoliza Rajs izjavila je da je Vašington i dalje nezadovoljan ponašanjem Kine u oblasti ljudskih prava, posebno zbog toga što se 2 hiljade demonstranata sa trga Tijenanmen i dalje nalazi u zatvorima:
”I dalje smatramo da se pitanja ljudskih prava moraju uzimati u obzir pri donošenju bilo kakve odluke povezane sa dogadjajem na Tijenanmenu, jer neki elelenti tog dogadjaja još nisu razrešeni. Takodje ne krijemo svoju zabrinutost u vezi sa vojnom ravnotežom, sa èinjenicom da se amerièke snage još nalaze u tom regionu i sa potrebom da se ima u vidu transfer tehnologije, koja bi mogla da na neki naèin ugrozi tu vrlo osetljivu ravnotežu.“
Evropljani uzvraæaju da æe embargo biti zamenjen strogim pravilima ponašanja i istièu da se svet promenio od 1989. godine. Bernard Mej je viši analitièar u Nemaèkom savetu za spoljne odnose, u Berlinu:
”Teško je razumeti zašto neki Amerikanci prave tako veliko pitanje oko toga, jer embargo je uveden posle masakra 1989. Današnja Kina je veoma razlièita od Kine u 1989. Evropa je spremna da pomogne Kini da se korak po korak integriše u svetsku zajednicu, pa zbog toga želimo da ukinemo ovaj zastareli embargo.“
Bivši amerièki ambasador pri NATOu, Robert Hanter, smatra da ovaj embargo predstavlja krupan kamen spoticanja u evropsko-amerièkim odnosima:
”Ovo bi mogla da bude jedna od veæih mini kriza, èak i više od toga, jer je gotovo sigurno da æe Evropska unija ukinuti embargo. Drugo je pitanje da li æe to dovesti do masovnih isporuka oružja ili neæe. Ali Bušova administracija æe se zubima boriti protiv toga, jer još nije razradila dugoroènu politiku prema Kini.“
Neki struènjaci smatraju da u središtu spora leži osnovno neslaganje oko toga kako se postaviti prema Kini kao novoj sili na svetskoj pozornici. Jedan od njih je bivši funkcioner Stjet departmenta, Brus Džentelson:
”Postoji suštinsko pitanje da li je za kooperaciju, stabilnost i mir bolje držati druge sile na odstojanju ili ih ukljuèiti u sistem. Mislim da to treba posmatrati u kontekstu. Nama treba integracionistièka strategija prema Kini kako bi ta zemlja imala veliki ulog u sistemu i bila protiv toga da se on remeti. Drugim regionalnim pitanjima, kao što je Tajvan, trebalo bi pristupati od sluèaja do sluèaja. Ali ne mislim da je evropski stav suštinski pogrešan, ako se posmatra u kontekstu integracionistièke strategije.“
Predloženo ukidanje embarga na prodaju oružja Kini nesumnjivo æe biti na dnevnom redu razgovora predsednika Buša, kada on kasnije ovog meseca bude posetio Evropu. U medjuvremenu, Predstavnièki dom amerièkog Kongresa doneo je neobavezujuæu rezoluciju, u kojoj kaže da je predloženo evropsko ukidanje embarga Kini u direktnoj suprotnosti sa amerièkim bezbednosnim interesima.