Istraga je u toku i policijski timovi još pretražuju mjesto napada. U Bejrutu je neobièno tiho. Na jugu Libana, meðutim, pristalice ubijenog bivšeg premijera gaðale su kamenjem sirijske radnike i palili imovin u eposrednoj blizini zgrada sirijke vlade. Prije nego je opozvana u Vašington, ambasadorka Margaret Skobi poruèila je Sirijcima da je Amerika ogorèena podmuklim teroristièkim èinom.
Državni sekretar Kondoliza Rajs se takoðe pridružila pritisku na Damask rekavši da Vašington nije zadovoljan bilateralnim odnosima sa Sirijom i da æe u tom kontekstu razmotriti sve moguæe opcije.
Istovremeno amerièka predstavnica u UN-u pozvala je Siriju da – nakon 15 godina - povuèe svoje vojnike iz Libana. Poruka je veoma jasna – strano miješanje u unutrašnje stvari Libana mora da prestane, kazala je Paterson.
Amerika ne može da dokaže da je Sirija odgovorna za napad u kojem je ubijen Rafik Hariri, ali je njegovo ubistvo otvorilo novi prostor za pritisak na zvanièni Damask. To osjeæaju i Libanci. Destine hiljada onih koji su prisustvovali sahrani Rafika Haririja i njegovih tjelohranitelja svojim su masovnim dolaskom takoðe poslali signal Siriji: vrijeme je da njeni vojnici, napuste njihovu zemlju.
Iranski zvaniènici saopštili su da je eksplozija u blizini luèkog grada Dajlama, na jugozapadu zemlje izazvana konstrukcionim radovima, a ne padom rezervoara sa gorivom, koji je otpao sa jednog iranskog aviona, kako su mediji prethodno objavili. Izvještaj o eksploziji izazvao je zabrinutost u meðunarodnoj javnosti, pošto se Dailam nalazi svega 150 kilometara sjeverno od nuklearne elektrane u Bušeru, koja bi trebalo da bude puštena u pogon do kraja godine.
Direktor Meðunarodne agencije za atomsku energiju Mohammed El Baradei izjavio je "Vašington Postu" da svjetska organizacija nema dokaza da Iran posjeduje nuklearno oružje . Baradej je istovremeno pozvao SAD da znaèajnije uèestvuju u meðunarodnim diplomatskim pregovorima s Iranom i Sjevernom Korejem o njihovim nuklearnim programima. U meðuvremenu je njemaèki kancelar Gerhard Šreder izrazio je nadu da æe Vašington podržati diplomatsku inicijativu Evropske unije koja ima za cilj da ubijedi Teheran da trajno odustane od programa obogaæivanja uranijuma. Izraelski šef diplomatije Silvan Šalom, koji boravi u posjeti Velikoj Britaniji, upozorio je – meðutim – da æe Iran za najviše pola godine imati sve neophodne informacije da bi napravio svoju prvu atomsku bombu. Vlasti u Teheranu su odbacile izraelske i amerièke kritike, navodeæi da je iranski nuklearni program mirnodopski.
Iran i Sirija najavili su formiranje jedinstvenog fronta kako bi se suoèili sa izazovima i pretnjama drugih zemalja. Sirijski premijer Nadži Otri koji se nalazi u poseti Teheranu izjavio je da sastanak saveznika održan u veoma znaèajnom i osetljivom trenutku, dok se obe zemlje suoèavaju sa brojnim izazovima. Iranski potpredsednik Muhamed Reza Aref izjavio je da je Teheran spreman da pomogne Siriji na svim planovima kako bi se odbranila od postojeæih pretnji. Iran se nalazi pod velikim pritiskom SAD i Evrope da prestane sa nuklearnim aktivnostima dok je Vašington otpužio Siriju da pruža utoèište iraèkim pobunjenicima.
Rusija je u meðuvremenu potvrdila da pregovara o prodaji raketnog sistema odbrane Siriji. Rusko ministarstvo odbrane saoopštilo je da prodaja oružja Siriji ne narušava meðunarodne sporazume. Izrael se usprotivio namjeri Moskve, ali je premijer Arijel Šaron danas saopštio da æe Rusija prodati oružje Damsku bez obzira na protivljenje njegove vlade. Rusko ministarstvo odbrane je odgovorajuæi na zabrinutost Vašingtona da bi oružje moglo da dospije u ruke terorista, saopštilo da je rijeè o raketnom sistemu koji se mora postaviti na vozila, što umanjuje šanse terorista da ga upotrijebe. SAD i Rusija bi iduæe sedmice u Bratislavi trebalo da potpišu sporazum kojim æe ogranièiti prodaju protiv avionskih i projektila za ruène bacaèe.