Medjunarodna krizna grupa je uvažena organizacija, ali ona je nevladina ustanova, koja nije povezana sa amerièkom administracijom i prema tome ne govori u ime amerièke vlade, pogotovo ne u ime Bušove administracije. U Medjunarodnoj kriznoj grupi rade brojni analitièari koji su imali veoma aktivnu ulogu u formulisanju politike prema Balkanu ,posebno Kosovu, u administaciji predsednika Klintona. Medjutim, Bušova administracija se kreæe u drugom pravcu. Izveštaj Medjunarodne krizne grupe, u svakom sluèaju, ne ukazuje na promenu stava Vašingtona prema tom pitanju, veæ jednostavno mišljenje nekih uvaženih struènjaka te institucije, kaže Prebl.
GLAS AMERIKE: Da li bi, po vašem mišljenju, trebalo rešiti konaèni status Kosova, odnosno dati mu nezavisnost, pre ispunjavanja standarda i uprkos protivljenju vlade Srbije?
KRIFSTOFER PREBL: Odluka o secesiji bilo kog regiona ili etnièke grupe je unutrašnje pitanje te etnièke grupe i države u èijem je ona sastavu. Po mom mišljenju, SAD i medjunarodna zajednica bi trebalo da ostanu po strani u rešavanju tog problema. Postoje brojni drugi primeri regionalnih etnièkih grupa, koje žele da se otcepe, ali postavlja se pitanje, izmedju ostalog, da li su te etnièke grupi i entiteti sposobno za nezavnisnost. U stvari, veoma mali broj može da opstane nezavisno i ispuni medjunarodne standarde. Ne verujem da bi u bliskoj buduænosti bilo u interesu bilo koga, Srba ili kosovskih Albanca, da Kosovo postane nezavisno. Mislim da je izveštaj Medjunarodne krizne grupe problematièan u smislu njenog podsticanja na nezavisnost jedne etnièke grupe, uprkos drugaèijem stavu administracije.
GLAS AMERIKE: Da li bi nezavisnost Kosova bio svojevrsan presedan koji bi još više podstakao separatistèke aspiracije, recimo Baska u Španiji, Madjara u Rumuniju ili Kurda u Turskoj i Iraku?
KRIFSTOFER PREBL:Državu ne definiše jednostavno njen etnièki sastav, ondosno njena homogenost. Postoje brojne država koje su multietnièke i multiverske, kao što su Indija, koja je jedna od vodeæih demokrastkih zemalja sveta, ili, recimo, SAD. Mislim da bi politika amerièke adminstracije da svaka etnièka grupacija, koja želi da postane nezavisna, dobije to pravo -- bio opasan presedan. To bi, prema nekim proraèunima, obuhvatilo oko 5000 raznih etnickih grupacija širom sveta. Najbolji model za situaciju u Srbiji i Crnoj Gori su SAD, koje su višenacionalna država gde žive ljudi mnogih etnièkih i verskih grupacija, i mislim da Vašington ne bi trebalo da ide u suprotnom pravcu toj praksi, odnosno podršci secesionsitickim stremljenjima.
GLAS AMERIKE: Kakve bi mogle da budu posledice formiranja brojnih mini države na Balkanu po regionalnu i evropsku bezbednost?
KRIFSTOFER PREBL:Brojne mini države bi ohrabrile svoje gradjane da se identifikuju po etnièkoj pripadnosti i na taj naèin bi se poveæala opasnost od nasilja i konflikata. Videli smo primere u Evropi od kraja drugog svetskog rata da su ljudi radi bezbednosti i blagostanja ostavljali po stranu svoj nacionalni i etnièki identitet, što se pokazalo veoma uspešnim. Promeniti takav trend u Evropi i naglasiti nacionalistièka stremljenja, bilo bi suprotno multietnièkoj i multiverskoj Evropskoj uniji, i protivno bezbednosnim interesima Evrope, pa i svetske zajednice.