15. januara 1929. u Atlanti u Džordžiji roðen je Martin Luter King mlaði. Ime je dobio po svom ocu, baptistièkom svešteniku Martinu Luteru Kingu starijem, i iako ga je sledio u profesiji, Luter mlaði je ubrzo postao jedan od najpoznatijih crnaca - boraca za graðanska prava. Sredinom 50-tih zagovarao je pasivan otpor rasnoj segregaciji vodeæi godinu dana dug bojkot autobusa u Montgomeriju u Alabami. Osnovao je i Južnjaèku hrišæansku konferenciju, koja je služila kao centar za organizovanje mirovnih demonstracija i protestnih marševa za prava crnaca. Najpoznatiji govor Martina Lutera Kinga mladjeg, inaèe veoma reèitog i oseæajanog govornika, zabeležen je 28. avgusta 1963. u poznatom maršu na Vašington.
“ Moj san je da na crvenkastim proplancima Džordžije, jednog dana za stolom bratski sede sinovi nekadašnjih robova i sinovi nekadašnjih robovlasnika. Moj san je da Misisipi, država koja gori od nepravde, jednog dana postane oaza slobode i pravde. Moj san je da moje èetvoro dece jednog dana žive u zemlji gde æe ljudi o njima suditi ne na osnovu boje kože, veæ na osnovu njihovog karaktera...“.
Godine 1964. King je dobio Nobelovu nagradu za mir, dok se njegov aktivizam proširio i na protivljenje ratu u Vijetnamu i ekonomskoj diskriminaciji. Medjutim, 4. aprila 1968. za vreme planiranja kampanje za siromašne u Vašingtonu, King je ubijen hicem u Memfisu u državi Tenesi. Iako je zloèin priznao Džejms Erl Rej, koji je 1998. umro na odsluženju doživotne kazne u zatvoru, mnogi Amerikanci, ukljuèujuæi i Kingovu porodicu, veruju ili da je Rej bio deo mnogo veæe zavere ili da mu je ubistvo bilo namešteno. U slavu dana rodjenja Martina Lutera Kinga mladjeg, treæi ponedeljak u januaru u Americi se obeležava kao nacionalni praznik.