Èetiri nedelje uoèi istorijskih opštih izbora u Iraku, èlanovi amerièkog Kongresa iz redova obe stranke izražavaju umereni optimizam o moguænosti da se u naciji ugroženoj nasiljem ipak održe uspešni demokratski izbori, ma koliko nesavršeni bili.
Džozef Liberman jedan je od retkih demokratskih senatora koji odluèno stoji iza ameirèke invazije na Irak u cilju svrgavanja Sadama Huseina. Gostujuæi na TV mreži ABC, senator Liberman kaže da æe ovaj januar doneti «istorijsku transformaciju na Bliskom Istoku» s obzirom na to da Palestinci 9. januara biraju predsednika, a Iraèani održavaju opšte izbore 30. januara. Liberman je nedavno posetio Irak i kaže da se vratio ohrabren izgledima za uspešne izbore.
«Mislim da æe doæi do velikog odziva biraèa u dve treæine zemlje, koje uglavnom èine Kurdi i Šiiti, i mislim da æemo videti i iznenadjujuæe dobar odziv medju Sunitima.» Senator Liberman kaže da bi odlaganje izbora, koje su tražili neki sunitski lideri, bila greška. On priznaje da nasilje i dalje ugrožava pripreme za izbore ali naglašava da pobunjenici predstavljaju nekoliko hiljada ljudi u populaciji od 25 miliona i da velika veæina Iraèana želi izbore.
Slièan optimizam izražava i Republikanac Dik Lugar, predsedavajuæi senatskog Odbora za spoljne odnose koji je gostovao u vestima televizije Fox.
«Ako bi Suniti uèestovali u velikom broju, to bi mnogo pomoglo izborima. Dobra vest je da se prošle nedelje veliki broj ljudi, kako èujem više od dva miliona, registrovalo za glasanje širom zemlje»
Demokratski senator iz Mièigena, Karl Levin, kaže da iraèki susedi mogu da pomognu šanse za uspešne izbore onim što govore ovih dana.
«Iako æe izbori imati mnogo problema u smislu bezbednosti, to što Jordan planira da prizna ishod izbora oduzima sunitskim liderima svaki izgovor za bojkot izbora. Potrebna nam je takva reakcija jordanskog kralja. To nam je potrebno od saudijskih lidera kao i od ostalih muslimanskih zemalja»
Leivn dodaje da do sada takvih izjava nema dovoljno. Iraèki posmatraèi kažu da æe na izborima po svoj prilici biti izabrano šiitsko rukovodstvo koje ima dobre odnose a možda i bliske veze sa Iranom, nacijom koju je predsednik Buš nekada opisao kao deo «osovine zla». Medjutim, državni sekretar Kolin Pauel predvidja u razgovoru za program «Meet the press» stanice NBC, da æe iraèka šiitska populacija samostalno doneti svoju odluku i naglašava da je potrebno imati vere u demokratski proces.
«Treba da budemo okrenuti buduænosti, i da pustimo iraèki narod da donese odluku. Režim Sadama Huseina je prošlost baš kao i talibanski režim u Avganistanu. Rešili smo se dve strašne diktature i 2005. treba da gradimo demokratiju».