Bilans skoro svakodnevnog nasilja koje traje više od èetiri godine, jeste preko tri hiljade mrtvih Palestinaca i više od hiljadu Izraelaca, uz dodatne hiljade ranjenih i osakaæenih. Stalna diplomatska nastojanja i mirovni predlozi ostali su bezuspešni. Meðutim, kada je veæ izgledalo da se svetska pažnja okreæe u drugom smeru situacija se promenila.
Smræu Jasera Arafata, koga su i Izrael i Sjedinjene Države smatrali preprekom za uspostavljanje mira, otvorile su se nove moguænosti.
“Nadam se da æemo napraviti dobar pomak. Mislim da je veoma važno da naši prijatelji Izraelci imaju miroljubivu Palestinsku državu za suseda, a važno je i za Palestince da imaju mirnu buduænost koja obeæava.“
Ovom izjavom amerièki predsednik je aludirao na meðunarodno podržanu mapu za mir koja sadrži sve elemente za osnivanje nezavisne palestinske države u 2005. godini.
Izrael i Sjedinjene Države godinama su optuživali Jasera Arafata da podstièe nasilje i zbog toga su sa njim prekinuli svaki kontakt. Palestinci nisu nikada prihvatili taj stav, novo rukovodstvo na pomolu smatra da je vreme da se vrate pregovaraèkom stolu. Mahmud Labadi je generalni direktor palestinskog zakonodavnog saveta.
”Arafata su Izrael i Sjedinjene Države smatrali neuticajnim i nisu ga prihvatali za partnera u pregovorima. Sada postoji mnogo više nade da æe oni promeniti svoj stav i poèeti pregovore sa novim palestinskim rukovodstvom.“
Prvi korak je veæ preduzet, novembarskom posetom amerièkog državnog sekretara Kolina Pauela tom regionu. Za njim su došli i neki drugi visoki evropski izaslanici. Izraelski premijer Arijel Šaron takoðe govori o svetlijim moguænostima za obnavljanje mirovnog procesa i poèetkom decembra je izjavio da veruje da je možda dobio palestinskog pratnera sa kojim se može pregovarati. Šaron je rekao da æe, ako palestinske vlasti nastave da rade na obuzdavanju ekstremista, izgledi za mir biti veæi. Prelazno palestinsko rukovodstvo, pod voðstvom bivšeg premijera Mahmuda Abasa, pokušava da smiri situaciju i u poslednje vreme se beleže samo sporadièni sukobi izmeðu palestinskih ekstremista i izraelskih trupa. Meðutim, Mahmud Abas mora da bude oprezan jer ne uživa veliku podršku meðu Palestincima potrebnu za obuzdavanje ekstremnih grupa. 9. januara Abas æe uèestvovati na izborima kao predsednièki kandidat, ali èak ako pobedi, biæe suoèen sa ogromnim teškoæama da uèvrsti svoje pozicije i ujedini Palestince. Politièkih problema ima i Arijel Šaron. Njegov samoinicijativni plan da do 2005. ukine sva jevrejska doseljenièka naselja u Pojasu Gaze i nekoliko na Zapadnoj obali nailazi na velika protivljenja, tako da je morao da se okrene svojim politièkim protivnicima, laburistima, kako bi osigurao opstanak svoje vlade.
Prema tome, da li je pored toliko izazova realno je oèekivati napredak? Šlomo Brum, viši analitièar za politièka i pitanja bezbednosti u Jafa centru za strategijske studije u Tel Avivu, kaže da to možda i nije realno ukoliko se sa nekim koracima preurani.
“Kao prvo, plan o dezangažovanju trebalo bi sprovoditi u saradnji sa Palestincima. Pod dva, trebalo bi omoguæiti proces koji æe pružiti legitimitet novom palestinskom voðstvu, što pre svega zsnaèi održavanje izbora. I treæe, plan o dezangažovanju trebalo bi integrisati sa prvom fazom primene mape za mir.“
Britanski premijer Toni Bler kaže da ova šansa ne sme biti propuštena.
”Mislim da je period koji predstoji apsolutno presudan. Ako sada ne ugrabimo šansu može se desiti da se ona više ne ukaže.“
Prema tome, sada sve zavisi od Izraelaca i Palestinaca.