Kakvu poruku Briselu i Vašingtonu šalje politièki jaz izmedju predsednika Srbije, Borisa Tadiæa, i premijera Vojislava Koštunice i kontinuirana politièka previranja prvo je pitanje koje smo postavili potpredsedniku vašingtonskog instituta ” Kejto” za pitanja odbrane i spoljne politike, Tedu Karpenteru, a zatim i o aktuelnoj kosovskoj problematici. Razgovor je vodio naš saradnik, Branko Mikašinoviæ.
Karpenter:Nestabilna politièka situacija u Srbiji èini da EU sve više brine o tome da Srbija možda i nije potpuno pouzdan demokratski partner. Ako Srbija stvarno želi da jednog dana postane èlanica Evropske unije, politièka nestabilnost æe samo doprineti odlaganju tog politièkog procesa na duže vreme. Što se tice Vašingtona, nestabilna politièka situacija u Sribji samo pojaèava najgore predrasude o Srbiji i Srbima. Medjutim, èak i da ne postoji politièki jaz izmedju Tadiæa i Koštunice, to ne bi pravilo neku znaèajniju razliku u stavu Vašingtona prema Srbiji, èak i da je reè o savršenoj saradnji srpskih lidera, sve dok se Beograd pridržava odredjenih stavova. Vašington želi pokornu državu-klijenta i ne podnosi zemlje, ukljuèujuæi i saveznike, koji osporavaju amerièki stav. Pogledajte kako SAD tretiraju saveznike, Francusku i Nemaèku, zbog toga što su se usudile da se usprotive politici Vašingtona u Iraku. Srbija æe biti poštovana samo do te mere do koje prihvata gledišta Vašingtona.
Glas Amerike:Srbija promoviše koncept decentralizacije na Kosovu i izgleda da ima podršku Evropske unije. Šta vi mislite o tom konceptu?
Karpenter:Decentralizacija bi mogla da bude delotvorna kao opcija za Srbiju; ustvari možda jedini naèin da Srbija zadrži kontrolu barem nad delom Kosova. Logièan zakljuèak je da bi decentralizacija u odredjenom momentu mogla da dovede i do podele kosova. To svakako ne bi bio niti dobar, niti fer ishod za Srbiju, pogotovo za sadašnju demokratsku Srbiju, ali alternativa bi mogla da bude nezavisno Kosovo, što bi moglo da dovede u pitanje opstanak tako važnih srpskih istorijskih spomenika i crkava, što bi ogromna veæina Srba smatrala krajnje negativnim rešenjem situacije.
Glas Amerike:Ramuš Haradinaj je premijer Kosova, a govori se o tome da bi Haški tribunal mogao da ga optuži za ratni zloèin. Šta to govori o albanskim vlastima na Kosovu i njihovim namerama ?
Karpenter:Izbor Hardinaja za premijera je loš izbor i ukoliko je albansko rukovodstvo ozbiljno razmišlja o pomirenju sa srpskom manjinom, taj èin pokazuje da to pitanje uopšte nije shvatilo ozbiljno. To je izbor koji predstvlja šamar svim Srbima, kao i medjunarodnoj zajednici, jer se postavlja pitanje spremnosti rukovodstva kosovskih Albanaca da se usprotive volji Evropske unije i SAD. Evropski i amerièki lideri ne mogu da budu ravnodušni na naimenovanje takve osobe kao što je Haradinaj, koga bi Haški tribunal svakog momenta mogao da optuži za ratne zloèine. To šalje veoma nezdravu poruku da se albansko rukovodstvo kreæe u još ekstremnijem smeru.
Glas Amerike:Bi li nezavisnost Kosova bi zadovoljila aspiracije kosovskih Albanaca, ili bi bi to bio poèetak daljih teritorijalnih potraživanja?
Karpenter:Nezavisno Kosovo ne bi zadovoljilo albanske ciljeve i zahteve. Ako bi došlo do podele pokrajine, mogla bi da se uspostavi izvesna stabilnost, ali Albanci su aktivni na jugu Srbije, u Makedoniji i Crnoj Gori. Mi se, ustvari, tek suoèavamo sa nastojanjima Albanaca na stvaranju Velike Albanije. To æe naredne decenije najverovatnije biti najkontroverznije pitanje u tom delu sveta.