Bivši specijalni pomoænik predsednika Dzordža Buša i direktor ruskog, ukrajinskog i evropskog odeljenja u Savetu za nacionalnu bezbednost, Mark Mediš, koji se upravo vratio iz posete Beogradu, izneo je svoju procenu politièkog jaza izmedju predsednika Srbije Borisa Tadiæa i premijera Vojislava Košutnica, saradnje Beograda sa Haškim tribunalom i stanja na Kosovu. Razgovor je vodio naš kolega Branko Mikašinoviæ.
Mediš:Kao neko ko prati razvoj dogadjaja u Srbiji iz Vašingtona, i kao prijatelj te zemlje, koji ohrabruje i promoviše integraciju Srbije u evropsku i zapadnu zajednicu, mogu da kažem da su u politici razlike u mišljenjima, debate i sukobi liènosti neizbežni. Takva situacija postoji u Americi, Evropi, pa i u Srbiji. Medjutim, ono što je važno sa taèke gledišta nacionalnih interesa jeste da se razlike u gledištima stave u perspektivu i postanu objedinjujuæi i konstruktivan elemenat, posebno u radu sa medjunarodnom zajednicom. Ne znam da li je do sada to postignuto u Srbiji. U toj zemlji danas imate veliki broj politièara koji su ostvarili imrpesivna dostignuæa i karijere. To znaèi da ima dosta prostora da svako od njih da svoj doprinos, bez monopola na politicki položaj, u medjusobnoj saradnji i za dobrobit zemlje.
Glas Amerike:Administacija predsednika Buša je ponovo uslovila ekonomsku pomoæ saradnjom Beograda sa Haškim sudom. Šta ste èuli u Beogradu o izgledima za nastavak te saradnje?
Mediš:To je pomalo paradoksalna situacija. Ono što èujete u Beogradu, kako od obiènih gradjana tako i od zvaniènika, jeste da zemlja zna šta je potrebno uèiniti, ali se to ne èini. To je enigma za svetsku zajednicu, i stvara kontraproduktivan efekat. Neki u Srbiji se nadaju da æe istrajnošæu doèekati ukidanje tribunala, što je greška, jer taj sud svakako neæe postojati zauvek, ali æe ostati dok ne obavi svoj posao. Vašington æe, bez obzira koja administracija bude na vlasti, osigurati da to tako bude, a takodje i Evropska unija.
Glas Amerike:Iz kojih razloga Srbija nije mogla da do sada potpuno izadje u susret zahtevima Haškog suda?
Mediš:S jedne strane, mora se reæi da je postignut veliki progres, ukljuèujuæi izruèenje Slobodana Miloševiæa, dok su neki drugi optuženi za ratne zloèine dobrovljano otišli u Hag. Ali poslednje poglavlje nije privedeno kraju. Shvatam da je za tako nešto potrebna lièna i politièka hrabrost, kao i konzensus, ali bi nagrada za zemlju bila ogromna. To bi bio znak da je Srbija na istom koloseku sa Evropom i susednim zemljama.
Glas Amerike:U vezi sa Kosovom neki analitièari ukazuju da bi iduæa godina mogla da bude presudna u pogledu rešavanja statusa te pokrajine.
Mediš:Mislim da su oni u pravu. Uprkos usponima i padovima, sve strane zaslužuju pohvalu za, u poslednje vreme sasvim pragmatièan i intenzivniji pristup rešavanju kosovskog pitanja. Reè je o veoma teškom problemu koji æe zahtevati politièku veštinu, koncesije i dobru volju obe strane. Veoma je važno da politièko rukovodstvo Srbije shvati istorijski momenat i razvoj dogadjaja i da zauzme jedinstven, ali i realan stav o tom pitanju. U igri je sada koncept decentralizacije, a kroz to i osiguravanje bezbednosti srpske manjine, srpskih crkvi i manastira i drugih spomenika. Znaèi reè je o zdravom i primenjljivom konceptu u smislu lokalne samouprave i odredjenog uèinka, koji uživa podršku zapada, ali ne verujem da æe se tim konceptom prejudicirati konaèni status pokrajine. To je sasvim odvojeno pitanje.