Veæina ljudi zna da kompjuteri rade tako što svaki zadatak pretvaraju u matematièke operacije - bilo da se radi o tekstu, slici ili zvuku. A sve te operacije svode se na manipulaciju nulama i jedinicama, samo ogromnom brzinom.
Teoretski, kompjuter - odnosno raèunska mašina - može da se napravi od bilo èega što može da postoji u dva stabilna stanja. Razvoj nanotehnologije, naroèito mikroskopski sitnih mehanièkih naprava, ponekad na nivou molekula, doveo je do toga da mnogi istraživaèi ponovo poènu da razmišljaju u mehanièkim kompjuterima. Mehanièke spravice koje bi mogle da pamte jedno od dva stanja - mogle bi u nekim osobinama da prevazidju sadašnje magnetno-elektriène sisteme. Od njih bi mogle da se grade superbrze kompjuterske memorije ogromnog kapaciteta. Istraživaèi na Univerzitetu grada Bostona konstruisali su mehanièku memorijsku jedinicu od siæušne elastiène metalne trake utvrdjene na oba kraja. Pod pritiskom na krajevima traka se savijala na jednu ili drugu stranu, predstavljajuæi tako dva stabilna stanja. Traka dužine hiljadu nanometara može da vibrira više od milijardu puta u sekundi, što je dva i po puta brže nego što su sadašnji èipovi u stanju da menjaju svoje stanje. Uz to, ova jedinica trošila je manje struje i bila neosetljiva na spoljne magnetne radijacije. Predvidja se da bi ovakve memorije mogle da poènu da se primenjuju kroz dve do pet godina.