Prema oceni amerièkih ekonomskih struènjaka, visina troškova rata u Iraku zavisi od više faktora, a pre svega od toga koliko æe još dugo da traje, koliko æe vojnika morati da bude angažovano i koliko æe se izdvojiti za oružje, hranu... kao i od izdataka za oporavak ranjenih vojnika. Amerièki Kongres je do sada izdvojio preko 150 milijardi dolara. Prema reèima profesora Ekonomije na njujorškom New School University, Dejvida Golda biæe potrebna dodatna sredstva.
“Sredstva koja su izdvojena su nedovoljna. Ona obuhvataju samo budžetske odnosno vladine rashode. Administracija je do sada potrošila izmeðu 120 i 140 milijardi dolara, i zna se da æe u tekuæoj fiskalnoj godini zatražiti dodatnih izmeðu 50 i 70 milijardi dolara za Irak. Problem je što smo tek na poèetku. Postoje takoðe indirektni izdaci, odnosno koliko rat u Iraku utièe na opšte stanje privrede. Cena rata, po mojoj proceni, dostiže oko 270 milijardi dolara”, kaže Gold.
Mark Zandi, glavni ekonomista firme Economy.com ne slaže se sa procenama profesora Golda.
“Mislim da izdaci iznose oko 50 milijardi dolara godišnje. Mogu malo da variraju, ali 50 milijardi je otprilike koliko nas košta rat”, istiæe Zandi.
Profesor Gold dodaje da je 19-meseèni konflikt u Iraku narušio amerièku privredu.
“Smatram da su posledice negativne. Èinjenica da je vlada potrošila, da kažemo, 150 milijardi dolara na rat, znaèi da ta sredstva nisu upotrebljena za nešto drugo. Poznato je da nedostaju sredstva za obrazovanje i poboljšanje bezbednosti u samoj Americi. Deficit je, takoðe, sve veæi. Bankarske kamatne stope æe takoðe da se poveæaju, dok vrednost dolara opada. Postavlja se i pitanje dugoroènog finansiranja izdataka socijalno i zdrastveno osiguranje. U meðuvremenu, poveæana je i cena nafte. Zbog više cene nafte, svi mi plaæamo skuplji benzin i moramo da štedimo na neèem drugom, što takoðe utièe na stanje u pivredi”, tvrdi Gold.
Mark Zandi se slaže da rat ima nekih negativnih posledica po ekonomiju, ali on takoðe ukazuje na poveæanu stopu rasta amerièke privrede.
“Važno je imati u vidu da je privreda rasla i to postojano u nekoliko proteklih godina. Nije na taèki koju želimo ali kreæemo se u dobrom pravcu. Privreda je svakako bolja nego što je bila pre godinu, dve, možda i tri godine”, zakljuèio je Zandi.