Po reèima Erharda Buseka, iduæa 2005. biæe kljuèna za buduænost jugoistoène Evrope: poèeæe razgovori o konaènom statusu Kosova, razmotriæe se pobliže sudbina državne zajednice Srbije i Crne Gore i odrediti kakvi su izgledi za konaènu punu integraciju dva bosansko-hercegovaèka entiteta, Republike Srpske i bošnjaško-hrvatske federacije. Nazivajuæi pitanje BH najjednostavnijim, gospodin Busek se podrobnije osvrnuo na prilike u Srbiji, Crnoj Gori i Kosovu. Evo šta je rekao o svojim razgvorima sa lokalnim politièkim èelnicima:
Busek:Pre svega, moji crnogorski prijatelji su ubeðeni da su dovoljno zreli za ulazak u Evropsku Uniju, a premijer Milo Ðukanoviæ istièe da je na tom putu glavna prepreka Srbija. On odgovornost nastoji da prebaci na drugu stranu, što mi se èini pogrešnim. Smatram da svaka zemlja mora pre svega da reši sopstvene unutrašnje probleme od kojih joj zavisi buduænost.
Busek:Odmah želim da napomenem da održavam kontakte samo sa Demokratskom strankom, Demokratskom strankom Srbije i Grupom 17 plus, i da ne održavam nikakav kontakt sa Miloševiæevim socijalistima i Radikalnom strankom. To svakako otežava dijalog sa Beogradom. Najveæi problem u Srbiji je razdor unutar politièke elite, od koje je jedan deo okrenut Evropi a drugi iskljuèivo Srbiji. U Srbiji kao da vlada vreme neprekidnih izbora, što sputava donošenje mnogih bitnih odluka. Problem saradnje sa Haškim tribunalom je velika smetnja. Kao veliki poklonik tog suda želim da ukažem na odsustvo prave komunikacije. Meðunarodna zajednica nije ni izdaleko dovoljno dobro objasnila važnost i zadatak tribunala što svakako negativno utièe na saradnju. Što se tièe Kosova, mnogi sprski politièari mi tvrde da Albanci žele da unište Srbiju. Mislim da je to preterivanje. Takoðe, mnogi politièari tokom zvaniènih razgovora sa mnom istièu da je Kosovo integralni deo Srbije i da tako treba da ostane. Ali, kada odemo na pauzu za kafu, pitaju me za savet kako da se oslobode Kosova. Takoðe me zbunjuje izjava premijer Koštunica da je bojkot izbora na Kosovu pobeda Srbije. Nisu mi poznate prednosti graðana koji ne uèestvuju na izborima.
U Prištini, pak, albanski lideri iskljuèivo su obuzeti nezavisnošæu, kaže Busek. Po njegovim reèima, razgovore na temu standardi pre statusa i obrnuto treba zameniti ustupanjem veæe odgovornosti za bezbednost kosovskim vlastima:
Busek:Ja sam skloniji davanju veæe odgovornosi pokrajinskim vlastima u pružanju zaštite srpskoj manjini, na primer. Ne možemo da razgovaramo o naèelnim pitanjima pre nego što pokažu da li su sposobni da reše konkretne probleme.
Austrijski zvaniènik se osvrnuo i na predloge za rešavanje statusa Kosova. Izražavajuæi skepsu da je nezavisnost Kosova realna opcija, Busek je rekao da rešenje mora najpre da bude prihvatljivo za Beograd:
Busek:Smatram da treba iskljuèiti rešenja koja bi Beogradu bila nametnuta, jer bi to samo podstaklo populistièka nastojanja što nikako ne bi bilo od koristi. Suprotna opcija je reintegracija Kosova u Srbiju. Ni to rešenje nije realno. Mislim da bi i srpski politièari priznali da bi ih takav pokušaj skupo stajao. Znaèi, u igri su sve druge opcije izmeðu te dve. Kada ne bi bilo referenduma o buduænosti zajednice Srbije i Crne Gore, mogla bi da se, na primer, razmotri zajednica Srbije, Crne Gore i Kosova, zatim nekakvo rešenje sa velikom autonomijom i drugo. Predložio bih, pri tom, da srpska strana ukine mantru Kosovo je srpski Jerusalim. Jer, svakom sprskom sagovorniku koji mi to kaže predlažem da ode u Jerusalim, pa da vidi kako tamo stoji sa saradnjom.
U zakljuèku predavanja, Busek je govorio o opasnosti predloga rasparèavanja Kosova, jer -- kako se izrazio -- “kada jednom takav proces zapoène, ne zna se gde æe se zaustaviti.”mmd