M.DJ.: Dijaspora mora da postane integralni deo ekonomske obnove Srbije i, kao što smo ukazali na konferenciji, nije samo reè o novèanom kapitalu veæ i o kapitalu u znanju, iskustvu i vezama. To dijaspora mora da donese. U smislu novèanog kapitala, srpska dijaspora raspolaže sa najmanje 50 do 60 milijardi dolara u likvidnim sredstivma i na raèunima po svetskim bankama. Ako bi se samo jedan deo, neka je to i deset odsto, usmerio prema zemlji, bilo bi to od ogromnog znaèaja za Srbiju. Medjutim, u Srbiji još nisu uspostavljeni uslovi za takav razvitak.
B.M.: Kakve su po vašem mišljenju moguænosti za saradnju izmedju poslovnih sektora Srbije i Crne Gore i Republike Srpske sa amerièkim ulagaèima?
M.DJ.: Mislim da su napravljeni neki pomaci i da se uslovi poboljšavaju. Medjutim, daleko smo do toga da su idealni. U Republici Srpskoj je uèinjen znaèajan korak unapred u tom smislu. Najveæi je problem, u stvari, problem zakona, a to kaže i Amerièka agencija za medjunarodni razvoj, da je to pitanje morala, odnosno da moraju da se uvedu moral u zakon, odnosno pravna država, o èemu mi veæ odavno govorimo. To danas ne postoji. U Republici Srpskoj je napravljen bolji pomak, ali u Srbiji toga još nema.
B.M.: Još jedna od važnih tema konvencije bila je buduænost Kosova i državne zajednice Srbije i Crne Gore. Kakav je stav Kongresa srpskog ujedinjenja prema tom pitanju?
M.DJ.: Situacija je vrlo kritièna na Kosovu. Mislim da je Srbija na pragu da izgubi Kosovo ako se ne preduzmu neki važni potezi, a prvi je da se uspostavi saglasnost u državnoj politici prema Kosovu u samoj Srbiji, u srpskoj eliti i srpskom vodjstvu. Mi u dijaspori smo tu da pomognemo taj stav, ali mi ne znamo koji je to stav. Do rešenja kosovskog pitanja æe doæi i ako mi ne uèestvujemo u tom rešenju, jer æe nam ono biti nametnuto, kao što je bila nametnuta dejtonska Bosna i mnoge druge stvari. Mi moramo da budemo proatkivni u tome i da budemo realistièni. Težak je to problem, ali može da se reši. A što se tièe državne zajednice, to je više pitanje liènih odnosa medju vodjama Srbije i Crne Gore, naroèito u Crnoj Gori, gde postoji želja vodeæeg kruga da stvori neku svoju državu u kojoj æe da nastavi sa svojim radnjama, koje znamo kakve su, a da ih u tome spreèava zajednica sa Srbijom. Ne verujem da je to duboko oseæanje u narodu. Sadašnja crnogorska vlast podržava separatizam iz svojih liènih i sebiènih razloga, ne gledajuæi u buduænost celog srpskog nacionalnog korpusa u ovom veku.
B.M.: U pogledu predsednièkih izbora u SAD, koje stanovište zastupa Kongres srpskog ujedinjenja i njegovo èlanstvo prema kandidaturi predsednika Buša i senatora Kerija?
M.DJ.: Na poèetku kampanje postojao je stav da nije važno ko æe da pobedi. Medjutim, gledajuæi kako se senator Keri okružio ljudima iz Klintonove administracije, koji su pravili kardinalne greške na Balkanu, zbog kojih se, naravno, i danas pati. Jedan od razloga što æe veæina podržati predsednika Buša je greška što su na Balkan, odnosno u Bosnu, dovedeni takozvani ”sveti ratnici,“ uz podršku Irana i njegovog oružja, a to su uradili ljudi kao što su Rièard Holbruk, Medlin Olbrajt i Rubin, koji su sada svi Kerijevi savetnici. Srpska zajednica, koja je uzgred reèeno dva puta veæa od albanske, to je shvatila i mislim da æe iz tih razloga veæina njih glasati za predsednika Buša, jer je on dokazao da bolje od Kerija razume problem, da tako kažemo, fašistièkog, radikalnog islama.