Šta zapravo znaèi termin amerikanizam? Amerika je jedina zemlja u svetu koja u svom imenu ima nastavak “izam”. Anti-amerikanizam nema svog pandana, na primer, u anti-japanizmu ili anti-nemaèkizmu. Razlog tome je što za razliku od drugih naroda Amerikanci svoj identitet ne odreðuju na osnovu kolektivnog istorijskog i kulturnog nasleða, veæ na osnovu skupa odreðenih kljuènih ideja, kao što su: sloboda, jednakost, indivudualnost, ogranièena državna vlast.
Kada amerièki lideri govore o potrebi širenja slobode svuda u svetu, oni u vidu imaju amerikanizam, i svako predstavlja potencijalnog Amerikanca -- kaže Klajd Prestovic autor knjige provokativno naslovljene “Otpadnièka država - amerièki unilateralizam i propast dobrih namera”:
“Amerikanizam je ideja da ljudi uživaju prava i slobode, da postoji vladavina zakona, da je vlada demokratski izabrana, da vlast služi narodu. Taj koncept takoðe podrazumeva da svako ima pravo da ostvaruje svoja prava i, zavisno od svojih sposobnosti, ispunjava svoje želje i životne ciljeve. Amerikanizam takoðe podrazumeva globalni sistem koji je demokratski, pa prema tome i miroljubiv”.
Sadašnja nepopularnost Sjedinjenih Država ne poèiva na anti-amerikanizmu, nego na nezadovoljstvu tekuæom amerièkom spoljnom politikom. Sve je poèelo, kako mnogi smatraju, sa adminstracijom republikanskog predsednika Džordža Buša koja je odstupila od velikog broja bitnih meðunarodnih sporazuma. U mesecima pred teroristièke napade 11. septembra 2001., Amerika je veæ odustala od protokola iz Kjota o globalnom zagrevanju, sporazuma o zabrani prodaje pešadijskih mina i sliènog ugovora o zabrani prodaje malokalibarskog oružja. Posle tih napada, Sjedinjene Države su nastavile da napuštaju ugovore, za koje su smatrale da spreèavaju slobodu akcije jedinoj preostaloj super sili i glavnom izvoru bezbednosti na meðunarodnoj sceni. Vašington je odbio pomoæ NATO-a u invaziji Avganistana, unilateralno je odustao od anti-balistièkog sporazuma potpisanog sa Rusijom i aktivno se usprotivio Meðunarodnom kriviènom sudu. Potom je usledio rat u Iraku, uprkos protivljenju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Meðutim, kao što primeæuju Klajd Prestovic i mnogi drugi analitièari, unilateralizam nije ništa novo u amerièkoj spoljnoj politici.
“Smatram da je vrlo važno ukazati da prigovori na raèun Amerike nisu vezani samo za administraciju predsednika Buša. Klintonova administracija takoðe nije podnela na ratifikaciju protokol iz Kjota niti sporazum o Meðunarodnom kriviènom sudu, pa niti ugovor o zabrani trgovine malokalibarskim oružjem. Takav stav vuèe trag još iz vremena administracije Džimija Kartera”.
Pa ipak, svaða izmeðu Sjedinjenih Država i njihovih tradicionalnih saveznika bila je glasnija nego ikada, ukazuje Endru Bejsevik, direktor Centra za meðunarodne odnose na Bostonskom univerzitetu i autor knjige “Amerièka imperija”.
Po njegovim reèima, Amerikanci svoje nacionalne interese po pravilu definišu na naèin na koji ceo svet može da ih prihvati -- pružanjem podrške jakim meðunarodnim institucijama i savezima. Sada su, kako to vide drugi, preokupirani vojnom bezbednošæu:
“Irak je u središtu pažnje, jer se smatra da rat u Iraku pokazuje da Sjedinjene Države imaju fundamentalno drugaèiji pristup ulozi sile u meðunarodnim odnosima, i da æe je primenjivati kada smatraju da treba, bez obzira na mišljenje drugih”.
Bejsevik takoðe smatra da bi amerièko angažovanje u globalnom ratu èiji se kraj ne može videti, dalje pogoršalo odnose sa ostalim svetom:
“Time se vrši pritisak na naše saveze. To takoðe podstièe druge poput Evrope, Rusije i naše azijske prijatelje da se pitaju da li su Sjedinjene Države, kao jedina supersila, odgovoran globalni lider. Ukoliko Amerika ne promeni politiku i nastavi da iritira druge velike sile, one bi mogle da se odluèe da preduzmu sopstvene korake”.
Profesor Bejsevik, meðutim, dodaje da Amerika ne može da zaobiðe èinjenicu da jeste vodeæa sila sveta, što joj nalaže i odreðene globalne dužnosti. Svet bi bio mnogo opasniji kada ne bi bilo Amerike, kao kljuènog organizatora kolektivne bezbednosti, smatra Geri Šmit iz istraživaèkog Centra za novo amerièko stoleæe.
“Nije opasnost u tome da li æe Sjedinjene Države nastaviti da preduzimaju vojne akcije, veæ da bi zbog oseæanja meðunarodne izolacije mogle da se potpuno povuku. Zamislite šta bi se tada desilo sa Korejskim poluostrvom, Tajvanskim moreuzom, Persijskim zalivom, a da ne pominjem mesta kao što je Afrika. Povlaèenje Amerike sa meðunarodne scene imalo bi katastrofalne posledice za svet”.
Amerikanci sebe ne vide kao imperiju, slažu se analitièari, ali duboko veruju da svoju moæ bez presedana treba da upotrebljavaju za širenje liberalnih vrednosti koje su kako u amerièkom tako i u dugoroènom svetskom interesu.