Geri Šmit je izvršni direktor Projekta za novo amerièko stoleæe, centra èiji su osnivaèi bliski krugovima takozvanih “neokonzervativaca” koji naglasak stavljaju na dalje jaèanje amerièke vojno-politièke superiornosti u svetu. Prema njihovom stavu, opravdano je preduzimanje preventivnih akcija protiv režima koje se smatraju neprijateljskim prema Sjedinjenim Državama i opasnim po bezbednost u svetu. U razgovoru sa našom koleginicom, Jelom de Franceschi, gospodin Šmit je najpre želeo da istakne da nema velikih razlika u spoljnopolitièkim prioritetima predsednika Buša i njegovog demokratskog rivala, Džona Kerija.
GERI ŠMIT:“Iako su u tekuæoj predizbornoj kampanji razlike došle do izražaja, sliènost u njihovim gledištima je upadljiva. Jedan od prioriteta administracije predsednika Buša je podsticanje demokratije širom sveta. Senator Keri je u nedavnom intervjuu “Vašington postu” rekao da, ukoliko bude izabran za predsednika, to za njega neæe biti prioritet. U tom su smislu republikanci i demokrate obrnuli svoje tradicionalne uloge.
GLAS AMERIKE:“Ukoliko predsednik Buš bude reizabran da li smatrate da æe ostati na snazi Bušova doktrina politike predupreðivanja, stvaranja koalicije voljnih i - kada je potrebno -- unilateralizma?”
GERI ŠMIT:“U izvesnoj meri, da. Smatram da æe od sada, to jest posle Iraka, svaki predsednik dobro razmisliti pre nego što se odluèi na akciju predupreðivanja. Ali, nijedan se predsednik neæe odreæi te moguænosti. Èak je i Keri rekao da bi zadržao pravo na takvu intervenciju u nekim sluèajevima. U stvari, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija upravo razmatra kriterijume za preduzimanje takvih akcija. Smatram da su se meðunarodne okolnosti izmenile i da takva politika ostaje na snazi. Lièno smatram da su tradicionalni savezi mnogo jaèi od ad hoc koalicija. Ukoliko Buš dobije drugi mandat, verujem da æe se potruditi da popravi odnose i unapredi narušene saveze”. TC:16.46.12.00 “And what is the status of relations...”
GLAS AMERIKE:“Kakvi su trenutni odnosi izmeðu Amerike i njenih transatlantskih partnera?”
GERI ŠMIT:“Veoma neujednaèeni. S jedne strane, da ste pre deset godina pitali kakva je buduænost NATO-a, odgovor bi bio -- ne naroèito znaèajna. Meðutim, snage NATO-a su danas stacionirane u Avganistanu. NATO takoðe vrši obuku u Iraku, rasporeðuje snage po zemljama Centralne Azije i sprovodi reforme u cilju efikasnijeg funkcionisanja i unapreðenja svojih kapaciteta u ljudstvu i materijalu. U svemu tome je ipak najglavnije šta su prioriteti Pariza i Berlina: NATO ili Evropska Unija? Ako je Evropska Unija na prvom mestu, NATO dobija podreðen položaj, što mislim da bi moglo da budr na uštrb kako transatlantskih partnera tako i Sjedinjenih Država”.
GLAS AMERIKE:“Šta je zajednièki strateški interes Evrope i Amerike?”
GERI ŠMIT:“Ako uporedite Bušovu doktrinu nacionalne bezbednosti objavljenu septembra 2002. godina i strategiju Evropske unije izdate prošle godine jedina razlika koja se može uoèiti je u pristupu. I jedna i druga strana, ukljuèujuæi Francusku i Nemaèku, nabrajaju iste opasnosti koje prete današnjem svetu. No, problem nastaje u pristupu rešavanju tih pitanja. Uzmimo primer Irana. Sjedinjene Države su zauzele mnogo tvrði stav prema problemu iranskog nuklearnog programa. Evropljani pokušavaju da to pitanje reše diplomatskim putem, što im izgleda ne polazi za rukom. Ubrzo æemo videti kako æe se sve to završiti.“
GLAS AMERIKE:“Da li to znaèi da nakon raskola oko Iraka, sledi novi spor sa Evropom?”
GERI ŠMIT:“Evropljani su, smatram, uzeli na sebe ogroman rizik. Oni veruju da je sa Iranom moguæe postiæi razuman dogovor i nagovoriti ga na razumnu politiku. To, nažalost, nije izvodljivo. Evropljani æe morati da shvate da razgovor ne može da se oteže u beksraj i da æe morati da se preduzmu oštrije mere. No, videæemo koliko su Evropljani spremni da izdrže kurs i da li æe priznati da æe razgovor ostati prazan ukoliko ne preduzmu tvrðe korake.”
GLAS AMERIKE:“Kada kažete tvrðe korake, da li pod tim podrazumevate sankcije ili vojnu akciju?”
GERI ŠMIT:“Pre svega mislim na Savet bezbednosti UN-a i sankcije. U krajnjoj liniji, predsednik Buš je jasno predoèio da ni Sjedinjene Države ni Izrael neæe tolerisati Iran koji poseduje nuklearno oružje. Ništa nije iskljuèeno".