Po oceni amerièkih zvaniènika, politièke konvencije predstavljaju izuzetno primamljivu metu za teroristièke napade. Sekretar za unutrašnju bezbednost, Tom Ridž je nedavno pred novinarima izjavio da Al Kaida možda planira teroristièki bombaški napad poput martovskih u Španiji uoèi održavanja parlamentarnih izbora u toj zemlji.
“Kredibilni izveštaji ukazuju da Al Kaida planira veliki napad na amerièkom tlu u nastojanju da omete naše demokratski proces”.
Radi suzbijanja takvih teroristièkih pretnji, bezbednost æe biti podignuta na najviši stepen tokom trajanja Demokratske konvencije u Bostonu i Republikanske konvencije u Njujorku. U Bostonu biæe korišæeni specijalno obuèeni tragaèi, vršiæe se patrole bostonske luke, kao i vršiti bezbednosni preleti iznad grada kako bi se zaštitili hiljade delegata koji æe uèestvovati na konvenciji bostonskoj areni Fleet Center. Evo šta o pojaèanim bezbednosnim merama kaže gradonaèelnik Bostona, Tomas Menino:
“Sprovodimo veliki broj mera. Jedna od posebnih odlika ovog skupa je što se održava u centru pored kojeg na manje od jednog metra prolazi glavni autoput. Stoga moramo biti na mnogo veæem oprezu nego inaèe”.
Sekretar za unutrašnju bezbednost, Tom Ridž je takoðe naveo da su amerièke vlasti uverene da bi teroristi mogli da planiraju napade sve do predsednièkih izbora 2. novembra.
“Imajuæi u vidu napad u Madridu, o èemu smo više puta razgovarali, kao i nedavne spreèene akcije u Britaniji, Jordanu i Italiji i njihovo pogrešno uverenje da bi takvi napadi oslabili amerièku rešenost, stvari bi mogle da im poðu za rukom”.
Zabrinutost te vrste podstaklo je administraciju da razmotri moguænost odlaganja predsednièkih izbora u sluèaju stvarnog teroristièkog napada. Meðutim, demokratski èlanovi Kongresa kritikovali su Bušovu administraciju da iz politièkih razloga podstièu strah od terorizma. Barbara Bokser, demokratski senator iz Kalifornije je komentarisala:
“Kako uopšte možemo da govorimo o odlaganju izbora, dok naši ljudi u uniformama doslovce polažu svoje živote da bi graðani tuðih zemlja imali pravo glasa.”
Pravni struènjaci upozoravaju da bi odlaganje izbora u sluèaju teroristièkog napada bilo problematièno. Norman Ornstin iz vašingtonskog Instituta American Enterprise kaže:
“Ako bi jedan deo zemlje glasa drugog datuma, pošto je ostatak zemlje veæ glasao i rezultat tog glasanja bio poznat svima, poremetili bi se izborni rezultati.”
Sjedinjene Države nikada do sada nisu odlagala izbore, ukljuèujuæi predsednièke izbore 1864. dok je trajao amerièki graðanski rat.