2001.godine autor Robert Saliven zapoèeo je jednogodišnji projekat provodeæi brojne noæi u jednom sokaèetu u Njujorku kako bi posmatrao pacove. Svoje nalaze pretoèio je u knjigu pod naslovom: ”Pacovi: istorija i životne navike najmanje poželjnih gradjana Njujorka“. Saliven kaže da urbana populacija pacova služi kao podsetnik da je priroda pristutna èak i u modernim gradovima. Gdegod ima ljudi, ima i otpadaka, kaže on, a pacovi žive od toga. U èetrnaestom veku pluæna kuga - nazvana ”crna smrt“ - proširila se Evropom usmrtivši oko jedne treæine stanovnika. Ali nauènici su tek 1894. godine utvrdili da su crnu smrt širile buve koje žive na pacovima. U srednjem veku, kaže Saliven, ljudi nisu mislili da bolesti mogu da predju sa pacova na ljude. On se pita da li i u ova, moderna vremena, postoji neko saznanje koje izmièe nauci:
”Za mene je fascinantno da se mi smejemo lekarima iz Srednjeg veka koji nisu shvatili da bolest prenose buve i pacovi veæ su mislili da se ona širi preko vazduha. Kako nisu to povezali kad su mrtve buve i pacovi bili svuda oko njih? U njihovom sistemu observacije ti detalji nisu bili povezani pa èovek mora da se pita: ”da li nešto propuštamo i danas?“
Da bi napisao knjigu, Robert Saliven je noæima osmatrao gomile otpadaka i pacove oko njih, uz pomoæ infracrvenih uredjaja za posmatranje u mraku.
”Oni izlaze i slede svoju utvrdjenu stazu, dodju po hranu i zatim se vraæaju u svoje rupe i ponovo izlaze napolje. Baš kao što to èine ljudi. Potrebna im je ta rutina i zato se kreæu utabanim stazama. “
Saliven prièa kako su se pacovi u ogromnom broju pojavili nakon teroristièkih napada 11. septembra 2001. iskoristivši priliku da napadnu privremeno napuštene restorane i nepokupljene otpatke, dok su istrebljivaèi poèeli ofanzivu na njih postavljajuæi otrove na odredjena mesta. On istièe da su zdravstveni centri Njujorka zaista uložili napor da ne bi došlo do eksplozije pacova. To je Sizifov posao kome nema kraja. Iz tog razloga ljudi koji rade na deratizaciji više ne zovu sebe istrebljivaèima, jer i sami priznaju da nikada neæe moæi sve da ih istrebe.