Bivši amerièki predsednik Ronald Regan, kome se pripisuje znaèajna uloga u okonèanju hladnog rata, umro je u subotu, 5. juna u svom domu u Kaliforniji. i pogledajte neke od momenata koji su obeležili život i politièku zaostavištu 40-tog predsednika SAD.
Amerika je rekla poslednje zbogom svom 40. predsedniku Ronaldu Reganu u Nacionalnoj katedrali gde su se - šest dana posle njegove smrti - na multikonfesionalnoj komemorativnoj službi okupili njegova porodica, prijatelji i lideri iz svih krajeva sveta.
Bio je to trenutak seæanja i velièanja života èoveka koji je imao ogroman uticaj na svoju zemlju i svet.
“Ronald Regan pripada sada veènosti, a mi bismo više voleli da je ješ uvek medju nama...“
Tim reèima se amerièki predsednik Buš obratio okupljenima u katedrali u ime amerièkog naroda.
”Na kraju je, verujuæi u našu zemlju i kroz ljubav prema njoj, postao trajni simbol naše nacije.“
Komemoratvnoj službi su prisustvovala i 4 bivša predsednika SAD, koji su jedan pored drugoga, sa suprugama, bili smešteni nadomak kovèega prekrivenog amerièkom zastavom. Bivši predsednik Džordž Buš stariji, koji je bio potpredsednik u Reganovoj adminsitraciji pre no što je i sam preuzeo predsednièki mandat, podelio je sa prisutnima svoje uspomene na Ronalda Regana:
“Kao njegov potpredsednik, tokom osam godina nauèio sam više od Ronalda Regana nego od bilo koga drugog u svom javnom životu. Nauèio sam, svi smo od njega nauèili, šta znaèi dobrota. Takodje sam nauèio šta znaèi hrabrost.“
Medju desetinama stranih lidera -- ukljuèujuæi bivše šefove država i vlada koji su usko saradjivali sa predsednikom Reganom -- bila je i njegova neumorna ideološka saveznica, Margaret Taèer. U skladu sa Reganovom željom, koju je izrazio davno pre svoje smrti, da Margaret Taèer bude govornik na njegovoj sahrani, lejdi Taèer je snimila svoj oproštajni govor koji je emitovan na sveèanosti jer je zbog bolesti bila previše slaba da ga održi uživo. Prema njenim reèima, Amerika je izgubila jednog velikog predsednika, a ona -- dragog prijatelja.
“Pokušao je da zaceli slomljeni duh Amerike, da obnovi snagu slobodnog sveta i da oslobodi robove komunizma.“
Bivši predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbaèov je sedeo pored lejdi Taèer dok se katedralom orio njen oproštajni govor. A Brajan Malruni, bivši kanadski premijer, rekao je okupljenima da je njegov stari prijatelj inspirisao Kanadu i preobrazio svet.
“Došao je trenutak da kažem ”o revoar“ nadarenom lideru, istorijski važnom predsedniku i dobrom èoveku.“
Nensi Regan, okruženu svojom decom, više puta su govorici pomenuli kao odvažnu suprugu koja se deset godina borila sa alchajmerovom bolešæu koja je postepeno pomraèila Reganov um. Obratio joj se i episkopelijanski sveštenik i bivši amerièki senator, Džon Denfort:
“Gospodjo Regan, delili ste svog supruga sa svim nama i zato smo vam zauvek zahvalni.“
Zvona su propratila iznošenje Reganovog kovèega iz katedrale. Crkvena zvona su se oglašavala i širom Amerike dok su posmrtni ostaci 40. amerièkog predsednika prebacivani u vazduhoplovnu bazu Edvards na putu ka poslednjoj destinaciji u mestu Simi veli u Kaliforniji.
SAUÈEŠÆE ZVANIÈNIKA SRBIJE I CRNE GORE
Ambasador SCG Ivan Vujaèiæ uruèio je Državnom sekretarijatu SAD pismo sauèesæa koje je povodom smrti bivšeg amerièkog predsednika Ronalda Regana, predsedniku Džordžu Busu uputio predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Maroviæ.
“Predsednik Ronald Regan je ostvario ogroman uticaj na meðunarodne odnose i ostace upamæen kao vodeæi državnik u dugom nastojanju da se prevazidju svetske podele i kao pobednik u borbi da se ispune snovi demokratskog sveta”, navodi se izmedju ostalog u pismu predsednika SCG.
Izraze najdubljeg sauèesca uputio je i ministar spoljnih poslova SCG Vuk Draškoviæ.
Ambasador Vujaèic se u sredu popodne upisao u knjigu žalosti koja je otvorena u Stejt Dipartmentu, posle èega je zajedno sa drugim medjunarodnim i amerièkim zvanicnicima prisustvovao ceremoniji u kongresnoj rotundi, na Kapitol Hilu, kojom se odaje pošta bivšem amerièkom predsedniku.
Sveèanoj Komemoraciji povodom smrti Ronalda Regana koja æe u petak biti održana u Nacionalnoj katedrali u Vašingtonu prisustvovaæe, kako je predvidjeno i potpredsednik Skupštine državne zajednice Srbije i Crne Gore Milorad Drljeviæ.
REFORMATOR
Za vrijeme osmogodišnjeg mandata u Bijeloj kuæi, Ronald Reagan je podstakao velike promjene – i na unutrašnjem, ali posebno na meðunarodnom planu. U Sjedinjenim državama, uspio je da revitalizuje Republikansku stranku i uèini je ozbiljnim takmacem Demokrata. Svega nekoliko godina poslije rata u Vijetnamu, Regan je uspio da pridobije podršku amerièke javnosti za svoje planove jaèanja vojske i naglašeni optimizam u pogledu buduænosti Sjedinjneih država kao vodeæe svjetske supersile. Kada je u pitanju spoljnopilitièka orijentacija – Regana je karaterisao naroèito oštar anti-komunistièki stav. Ronald Regan ostaæe svakako upampæen kao jedna od kljuènih liènosti u procesu okonèanja Hladnog rata, koji je doveo do konaènog pada komunizma u istoènoevropskim državama.
HVALOSPJEVI VELIKIH ZA ‘VELIKOG KOMUNIKATORA’
Amerièki predsjednici žale zbog Reganove smrti i hvale njegovo politièko umijeæe. Njegov potpredsjednik, potom i nasljednik Džordž Herbert Buš posebno je, naglasio Reganovu sposobnost da zauzme oštar stav po nekom pitanju, a da time ne izazove gorèinu svojih protivnika.
Bivši predsjednik Bil Klinton kaže da æe se uvijek sjeæati "neukrotivog optimizma Ronalda Regana" i njegovog voðstva Amerike "na èelu u borbi za slobodu širom svijeta".
Još jedan živi, bivši predsjednik - Džerald Ford - nazvao je Ronalda Regana "izuzetnim liderom u izuzetno izazovnom vremenu".
I najviši svjetski zvaniènici u reganu vide èovjeka koji je izmijenio istoriju. Francuski predsjendik Žak Širak izjavio je da je èetrdeseti amerièki predsjednik "ostavio neizbrisiv trag" u istoriji, kao èovjek do kraja predan demokratiji.
Bivši njemaèki kancelar Helmut Kohl nazvao je Regana "dodirom sreæe" za svijet, rekavši kako je njegova odluèèna podrška slobodi bila od presudne važnosti za ujedinjenje Njemaèke i Evrope.
Bivša britanska premijerka Margaret Taèer tvrdi da je Regan najzaslužnija osoba za okonèanje hladnog rata bez ijednog ispaljenog metka.
""Duboku žalost" izrazio je i posljednji lider Sovjetskog Saveza, Mihail Gorbaèov, koji je zajedno s Reganom 1986. uèestvovao na istorijskom samitu u Rejjaviku, kojim je omoguæeno okonèanje Hladnog rata.
Za mene, on je veliki predsjednik", rekao je Gorbaèov, naglašavajuæi da je Regan, iako konzervativac uticao da se zaustavi trka u nuklearnom naoružanju, da se unište postojeæi arsenali i da se poboljšaju odnosi Vašingtona i Moskve.
REGAN I HOLIVUD
Ronald Regan nije nikada bio velika holivudska zvijezda, ali je kao glumac, savladao vještine koje su mu, u politièkoj karijeri, donijele epitet "velikog komunikatora". Nakon kraæeg vremena u kabinama namijenjenim za sportske komentatore, Reagan se u periodu od 1937. do 1964. godine bavio glumom.
Igrao je u 59, uglavnom manje poznatih, filmova, a sam se nazivao "Erolom Flinom filmske B produkcije". Filmovi u kojima æete vidjeti èetrdesetog predsjednika SAD su "Bedtime for Bonzo", u kojem mu je partner šimpanza, i "Knute Rockne" – film u kojem je izgovorio slavnu reèenicu "Pobijedite samo jednu za Gipera (Win just one for the Gipper)".
Kao predsjednik Gilde filmskih glumaca od 1947. godine, Regan je svjedoèio pred Odborom Predstavnièkog doma Kongresa za ne-amerièke aktivnosti, koji je u to vrijeme vodio istragu o navodnoj komunistièkoj infiltraciji u amerièkim institucijama. Upravo u tom periodu u Reganu se probudila želja da se okuša i na politièkoj sceni.
Regan se proslavio i kao voditelj popularne emisije "General Electric Theater", gdje je dokazao svoje retorièke sposobnosti. Njegov govor u predsjednièkoj kampanji Barija Goldvotera 1964. privukao je pažnju bogatih biznismene koji su ga podržali u trci za guvernera Kalifornije. Nekadašnji demokrata, izabran je za guvernera najmoænije amerièke države, kao predstavnik republikanaca, 1966. godine.