Cene nafte u svetu su dostigle najveæi nivo u istroiji -- barel košta skoro 42 dolara! To je dobra vest jedino za zemlje koje izvoze crno zlato, ali loša za sve ostale.
U zemljama potrošaèima raste zabrinutost da bi visoka cena nafte mogla da izazove recesiju. Medjutim, Saudijska Arabija -- najveæa izvoznica nafte u svetu -- takodje je zabrinuta. Njen ministar za naftu Ali Naimi kaže da bi visoke cene na duže staze mogla da dovedu do globalne recesije zbog koje bi se najpre drastièno smanjila potražnja, a zatim i znatno oborile cena nafte. Stoga Saudijska Arabija planira da skorim poveæanjem proizvodnje odgovori na sadašnju poveæanu potražnju. Cene nafte su porasle za 35 odsto tokom pretekle godine, što je iznanadilo èak i eksperte koji prate razvoj na tržištu grnog zlata. Analitièar pri Centru za strategijske i medjuanrodne studije, Robert Ebel, kaže da je Bušova administracija oèekivala da æe posle rušenja Sadama Huseina i ponovnog ukljuèenja Iraka na svetsko tržište nafte, cena nafte opasti.
”Potpredsednik Dik Èejni je mislio da æe Iraèani krajem 2002. proizvoditi 3 miliona barela dnevno. Ali, ja mislim da æe se to tek možda desiti tek krajem ove godine.“ Ima i drugih razloga za skok cene nafte: zalihe crnog zlata, posebno u SAD, su niske i gobalna potražnja je prevazišla ponudu, kaže analitièar energetskih pitanja pri institutu Kejto, Džeri Tejlor:
“U ovom konkretnom suèaju ne radi se o smanjenju proizvodnje nafte. Proizvodnja je ostala ista, ali potražnja na svetskom tržištu je mnogo veæa nego što je iko oèekivao.“
Ekonmski struènjaci sada oèekuju da æe cene ostati visoke. i smatraju da je i rapidan rast kineske privrede bitan èinilac u skoku cena. Džeri Tejlor kaže da je veliki apetit Kine za naftom u stvari pokretaèka snaga iza porasta cena.
“S jedne strane, to je dobra vest. Dobro je za globalnu ekonomiju što Kina tako brzo napreduje. Ali, jedan od nus produkata takvog rasta jeste privremeno poveæanje cena mnogih sirovina, ukljuèujuæi naftu.“
Za razliku od ranijih šok cena nafte sedamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, mnogi ekoniomisti sada veruju da svetska ekonomija može da obsorbuje cenu od 40 dolara po barelu bez da padne u recesiju. Ipak, oèekuje se da æe se ministri zemalja OPEK-a dogovoriti o poveæanju proizvodnje na sastanku 3. juna.