Lideri 10 novih članica Evropske unije, po prvi put su sedeli kao punopravni u odnosu na svoje partnere iz starih članica Unije, na specijalnom samitu uDablinu. Irska, koja je trenutno predsedavajuća u rotirajućem predsedništvu Evropske unije, domaćin je dana, koji je njena vlada nazvala Danom dobrodošlice za nove članice, u ono što već postaje najveći svetski tržišni blok sa 455 miliona stanovnika. Irski premijer Berti Ahern pohvalio je , kako je nazvao ovaj dan nade i novih mogućnosti za nove članice, od kojih su većina bivše komunističke zemlje koje su morale da prodju veoma bolan proces ekonomskih i socijalnih reformi kako bi mogle da predaju zahtev za prijem u članstvo EU.
“ To su bili vaš demokratski izbor i vaši napori kako bi omogućili da se ovaj dan dogodi. Današnji dan predstavlja trijumf vaše odlučnosti i istrajnosti u odnosu na istorijsko nasledje. Tokom proteklih godina vi ste kucali na vrata najveće evropske porodice. Danas ste ih otvorili , i prema velikoj irskoj tradiciji, želim vam na stotine i hiljade dobrodošlica .“
Iako je naglasak u Dablinu bio na uklučenju novih članica u zajedničku zonu mira, demokratije i prosperiteta, do sada najveće proširenje Evropske unije otvorilo je i brojna teška pitanja. Neki se pitaju da li će Unija biti u stanju da donosi odluke sa 25 različitih zemalja za jednim stolom. Irski premijer Ahern je naglasio da je sada, više nego ikada ,Uniji potreban ustav da podrži institucije i spreči paralizu. On je izrazio nadu da će članice postići dogovor o tom dokumentu do sledećeg meseca. Uprkos subotnjem slavlju, mnoge novopridošle članice EU nisu zadovoljne zbog zabrane slobodnog protoka radne snage iz njihovih zemalja, koju je podržala većina zapadnih članica. Pojedine stare članice su zabrinute zbog odlivanja poslova i investicija prema istočnim zemljama kao i zbog njihove jevtine radne snage. Ali drugi smatraju da će ulazak 75 miliona potencijalnih potrošača iz novih članica, biti dobro za biznis širom kontinenta.
Mađari vatrometom proslavili ulazak u EU
Nebo nad Budimpeštom sinoć je blještalo od vatrometa, dok su se gradom širili zvuci evropske himne -- Betovenove ”Ode radosti“. 10 miliona Madjara čekalo je ovaj momenat od sloma komunizma 1989. godine, a u Evropsku Uniju poveo ih je premijer Peter Medješi.
Medješi se zahvalio Madjarima što su skupili snage da prevazidju nasledje komunizma i hladnoratovske podele i rekao da se Madjarska vratila u Evropu. Medjutim, mnogi -- posebno stariji -- uzdržali su se od slavlja, zabrinuti da će cene uskoro porast. Socijalni radnici, na primer, smatraju da æe pridruživanje Evropskoj Uniji zapravo doneti veću prazninu u prihodima gradjana i da će dodatno otežati život Madjarima koji žive na ivici siromaštva. Drugi protivnici ulaska u Uniju smatraju da će Madjarska izgubiti identitet u bloku 450 miliona ljudi. Medjutim, gradonačelnik Budimpešte, Gabor Demški, kaže za Glas Amerike da strahovanja nisu opravdana.
Za samu Budimpeštu, priključenje znači velike mogućnosti, na primer, od sada će moći da se ući i studira u Evropi, a na duže staze znači da ćete moći da radite negde u Evropi. Na taj način sloboda će biti veća. Mladi koji su slavili sinoć u Madjarskoj nisu zabrinuti za budućnost. U susret priključenju Evropskoj Uniji, na ulicama te zemlje pio se i koktel spravljen od vina iz cele Evrope.
U Poljskoj različita očekivanja
U Poljskoj, najvećoj od deset novih članica Evropske Unije, različita su očekivanja od izmenjenog statusa te zemlje. Dok neki Poljaci veruju da su im sada otvorena vrata za novi i bolji život, drugi strepe da ulazak u zapadnoevropski ekonomski sistem donosi nove teškoće.
20-godišnji student ekonomije, Nikodam Činovski uveren je da učlanjenje u Evropsku Uniju znači početak boljeg, srećnijeg života. Poljska od sada više neće predstavljati bedem protiv Rusije, već zemlju koja će učestvovati u određivanju budućnosti Evrope, smatra Nikodam:
“To nam pomaže u svim aspektima života -- kulturi, obrazovanji, sportu. Sve će to bolje napredovati. Nećemo moći da predvodimo, ali zasigurno ćemo igrati važnu ulogu u Evropi”, kaže Nikodam.
Međutim, postoje i druga mišljenja. Prelazak sa komunističke na tržišnu ekonomiju bio je težak za Poljsku. Nezaposlenost se povećala na 20 odsto. Čak i oni koji imaju posao nisu sigurni da će ga zadržati kada budu sprovedene sve potrebne strukturalne promene. Dvadesetsedmogodišnja Karolina Herera radi u hotelijerstvu. Karolina se pre nekoliko godina vratila u Poljsku nakon školovanja u Americi. Mlada Poljakinja brine zbog posledica privredne tranzicije i ulaska u Evropsku Uniju:
“Da budem sasvim iskrena, prestrašena sam, jer ne vidim da su sada sve opcije otvrorene i svima nama pristupačne. Učlanjenje nije za svakog pozitivno. Nekima donosi korist, ali većini definitivno donosi nove glavobolje”, smatra Karolina.
Profesor fizike Vladimir Zavadski, koji često putuje na Zapad, smatra da neki previše očekuju od Evropske Unije. Učlanjenje u taj blok predstavlja istorijski čin za Poljsku, ističe profesor Zavadski:
“Uopšte se ne slažem sa onima koji samo pitaju šta ćemo dobiti od Zapadne Evrope. Ja smatram da mi jednostavno moramo da budemo deo zapadne Evrope sa kojom delimo sve kulturne i druge vrednosti -- i trebalo bi budemo zadovoljni što smo najzad postali pravi deo Evrope”, kaže Zavadcki.
Bez obzira na različita shvatanja, Poljska prolazi kroz veliki preobražaj, a vreme će pokazati njeno stvarno mesto u novoj proširenoj zajednici evropskih zemalja.
