Evropa je praktièno pred pragom još jednog proširenja Evropske unije. Neki istorièari, struènjaci za Evropsku uniju, i diplomate postavljaju pitanje: da li je Evropa samo za Hrišèane? Profesor na univerzitetu Oksford, Norman Davis, autor knjige “Istorija Evrope” kaže da je ideja o Evropi isto tako stara, kao i drevni Grci i njihova legenda o Evropi. Nakon pada Rimske imperije, Hrišæanstvo se proširilo širom Evrope. Medjutim, uprkos širenju Islama od 7. do 15. veka i postojanja jevrejskih zajednica širom Evrope, Hrišæanstvo u Evropi nikada nije monopolisalo svoj položaj, èak ni medju striktno hrišæanskim zemljama. Profesor Davis kaže:
“ U evropskim kulturama, kao što je srednjevekovna Španija, i u ranoj modernoj Poljskoj, Jevrejstvo je našlo svoja mesta utoèišta. Postojano jevrejsko prisustvo je delovalo kao pandan evropskoj hrišæanskoj veæini. Pored toga, Islam je igrao važnu ulogu u Evropi 1300 ili 1400 godina. ”
Danas, smatra profesor Davis, proširenjem Evropske unije, novi pan-evropski identitet dobija na zamahu, a taj identitet, koji odražavaju Francuska i Poljska, dve zemlje koje su sekularne i èije stanovništvo je rimo-katolièke vere, otkrivaju pristrasnost. Profesor Davis kaže da je ideja o takozvanoj hrišæanskoj Evropi stvar prošlosti , kada su Evropljani rutinski upražnjavali diskriminaciju--kako prema svojim manjinama i kulturama, tako i dalje iza svojih granica. Medjutim, danas svaka zemlja èlanica Evropske unije potpisala je Povelju o ljudskim pravima kojom se zabranuje verska diskriminacija. Medjutim, takva praksa ipak postoji posebno prema arapskim muslimanima i Turcima. U Evropskoj uniji sada živi od 13 do 14 miliona muslimana. Kao rezultat toga, rapidno rastuæe muslimanske zajednice podstakle su politièare da preispitaju ranije predpostavke. Evo šta o tome kaze profesor sa univerziteta Jel, Denis Èaibe:
“ Evropa pokušava da intenzivira svoja nastojanja na integraciji muslimanske zajednice zbog opasnosti da æe to stanovništvo ostati po strani, nezadovoljno i potencijalno opasno. ”
Medjutim, uprkos hrišèanskoj tradiciji moderna Evropa izgleda da pridaje veæu važnost drugoj važnoj tradicji: sekularizmu. Evropa je uglavnom sekularna od francuske revolucije u 18 veku. Èaibe ukauzje da sedam od deset novih èlanica Evropske unije ima sekularnu orijentaciju. Profesor Davis ukazuje da , na primer, Turska , upražnjava vrstu Islama koja je prihvaæena na zapadu i koju bi Evropa i Amerika zeleli da se proširi u druge delove Bliskog istoka.
“ Mada islamski fundamentalizam postoji, glavni principi reformi Kamela Ataturka, jos od 1930-tih obuhvatili su modernizaciju, sekularizam i evropezaciju. Biæe interesantno kad dodje vreme za uèlanjenje Turske i kada ta zemlja postane najbojnija èlanica EU, koja nije hrišæanska veæ muslimanska.”
Na kraju se postavlja pitanje, šta je to što je evropsko, i ko æe biti dobrodošao u evropski klub? Koji æe standardi biti važni za uèlanjene u Evropskoj uniji : nivo ekonomskog razvoja ili vera i kulturrni koreni. Debata se nastavlja i samo vreme æe na kraju otkriti koje zemlje æe biti pozvane da se uèlane u Evropsku uniju.
