U amerièkom institutu za mir, ovde u Vašingtonu, dana je predstavljen dokument pod nazivom Kosovo – Status uz standarde.
Kako je ukazao Danijel Serever, direktor balkanske inicijative, amerièki institut za mir okupio je, poèetkom aprila, jednu manju grupu struènjaka koja je analizirala situaciju na Kosovu, posebno u svetlu nereda koji su izbili u martu. Radna grupa je pokušala da sagleda situaciju na Kosovu i da iznese predloge šta je potrebno uèiniti kako bi se novo nasilje spreèilo, kao i kako bi došlo do napretka u vezi sa konaènim rešenjem statusa pokrajine. Gospodin Server je ukazao da je Kosovo, 2-3 godine nakon rata, dobro napredovalao, zahvaljujuæi najviše sredstvima koja su stizala iz inostranstva, ali je ukazao da se situacija sada dramatièno menja te da se ekonomska situacija ubrzano pogoršava. On ukazuje da je to dodatan razlog zašto se mora obeshrabriti ekstremizam i nagraditi umerenost. Istovremeno mladima na Kosovu mora se pružiti nada u moguænost bolje buduænosti, kroz zapošljavanje i obrazovanje, a takoðe se mora pružiti dodatan zamah procesu odluèivanja o konaènom statusu pokrajine. Gospodin Server veruje da je jedan od naèina popravljanja privredne situacije na Kosovu i taj da se ubrzano aktivira kapital koji je trenutno zarobljen u državnim i društvenim preduzeæima. Istovremeno, on je ukazao da bi zajednièki odluèan nastup SAD i EU mogao da dovede do usvajanja nove rezolucije Saveta bezbednosti UN posveæene Kosovu. U svakom sluèaju, po njemu, takva rezolucija bi morala jasno da navede da Kosovo više neæe potpadati pod upravu Beograda, da neæe biti podele Bosne ili Makedonije, da ne sme doæi do otuðenja srpske imovine i spomenika na Kosovu, te da ne sme dolaziti do nasilja. Na novinarsko pitanje, kako se situacija u Srbiji odražava na Kosovo, Server je ukazao da pojava ekstremnih snaga na jednoj strani znaèi jaèanje takvih grupa i na suprotnoj strani. On je ukazao da eventualna pobeda Tome Nikoliæa na predsednièkim izborima u Srbiji ne bi u SAD bila doživljena kao pobeda onih snaga koje teže završetku demokratske tranzicije, te da bi to teško opteretilo odnose izmeðu Beograda i Vašingtona. On je, takoðe, naglasio da u sadašnjoj vladi u Beogradu postoji pogrešan utisak da postoje razlike u stavovima izmeðu SAD i EU po pitanju ratnih zloèina.