”Letelice koje su ovde uskladištene dopremljene su zbog dotrajalosti posle dugogodišnje upotrebe, a ponekad i zbog smanjenja budžeta za održavanje. Imamo 53 razlièitih tipova aviona koji èekaju da budu pretvoreni u otpad, iskorišæeni za rezervne delove, vraæeni u upotrebu ili prodati kupcima.“
”Ovo je lovac tipa F-16. Stigao je pre oko osam godina i verovatno èeka da bude prodat vojsci neke strane zemlje.“
Ovaj centar jedino je skladište za letelice u vlasništvu amerièke vlade, a u njemu se povremeno nadje i deliæ istorije:
”Imali smo avione kao što je Enola Gej, bombarder koji je bacio atomsku bombu na Hirošimu, a koji je sada u muzeju.“
Krajem Drugog svetskog rata vazduhoplovne snage nisu znale šta da rade sa teškom bombarderima pa su svi završili ovde, u pustinji Arizone.
”Skladište je osnovano u Arizoni zato što ovde ima jako malo kiše. Svega oko 28 santimetara godišnje, dok je vlažnost cele godine izmedju pet i deset procenata.“
Kada stignu, avioni se zaštiæuju od prašine i prekrivaju specijalnim platnom koje ih štiti od pustinjske vruæine. Neki avioni su vraæeni u upotrebu posle više od dvadeset godina provedenih na parkingu.
”Kada ih povuèemo iz penzije, dovuèemo ih ovamo, oèistimo od svih sredstava za konzervaciju i obnavljamo ih da budu kao novi. Stvarno je moguæe izvuæi još mnogo godina upotrebe iz njih. To je dobro i za pilote, jer mogu da vežbaju sukobe sa drugim avionima, a ne samo sa malim, bespilotnim metama. Ali samo manji broj ovih aviona vraæa se u upotrebu. Veæina neæe nikada više leteti.“
U skladu sa sporazumima o razoružanju, bombarderi B-52 se potpuno rashoduju. Tokom Vijetnamskog rata avioni tog tipa bili su jedno od najstrašnijih oružja, jer su vršili bombardovanja sa velike visine. A sada se elektriènim testerama seku na komade. Rashodovani delovi ostaju u pustinji još devedeset dana kako bi bivše sovjetske zemlje to proverile i zabeležile. O tome šta stiže u ovo skladište odluèuju diplomate i politièka realnost.
”Tokom 1992. stiglo nam je oko hiljadu aviona, najviše zvog toga što oružane snage više nisu mogle da ih sve održavaju.
Prizor ovako velikog broja penzionisanih ratnih aviona evocira uspomene na služenje u vojsci, borbe i žrtvovanja. Mnogi ljudi nazivaju ovo mesto grobljem. Ali, skoro sve ove letelice mogle bi da se vrate u upotrebu ako se svetska politièka situacija promeni.
”Ako ih ne bismo dobro èuvali, za vraæanje u upotrebu, neko bi morao da kupi nove. Vrednost svih ovih letelica kada su bile nove prevazilazila je 27 milijardi dolara. Njihovo èuvanje i moguænost vraæanja u upotrebu ima potencijalnu korist ne samo za oružane snage veæ i za poreske obveznike.“
A ovde, u pustinji Arizone, hiljade aviona èekaju da jednoga dana ponovo polete.