Još tri zemlje, Albanija, Hrvatska i Makedonija se nadaju prikljuèenju Severnoatlanskom savezu. Saradnik Glasa Amerike Robert Rafel pripremio je prilog o tome šta najnovije proširenje znaèi za 55-godišnji Savez i njegove nove èlanice.
Novo proširenje NATO-a znaèi i proširenje njegovog uticaja, dok Rusija izražava zabrinutost da pomeranje alijanse do njenih granica predstavlja pretnju po njenu bezbednost. NATO, koji je osnovan tokom Hladnog rata u cilju zaštite Sjedinjenih Država, Kanade i 10 evropskih zemalja od vojne pretnje Sovjetske imperije, sada æe po prvi put obuhvatiti i delove nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Ruski funkcioneri su posebno uznemireni zbog planova NATO-a da proširi svoje redovne vazduhoplovne patrole na teritorije nekadašnjih sovjetskih republika Estonije, Letonije i Litvanije. Sjedinjene Države su ublažile te zabrinutosti. Doktor Ester Brimer je zamenik direktora centra za transatlanske odnose pri Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu:
”Ovo je zaista istorijski momenat. On znaèi ujedinjenje Evrope i ulazak zemalja Centralne i istoène Evrope u najvažniji strategijski savez u trans-altanskoj zajednici. Njima se time garantuje bezbednost na naèin koji nikada ranije nisu imale“.
Kljuèni deo Severnoatlanskog Saveza obezbedjuje svakoj èlanici NATO-a koju napadne neka spoljna sila vojnu pomoæ drugih èlanica saveza. Ted Karpenter je struènjak za inostranu politiku na institutu Kejto ovde u Vašingtonu. On smatra da bi NATO mogao biti doveden u neugodan položaj u odnosu na buduæe ruske vlade:
”Brine me da æemo u jednom trenutku dobiti vladu u Moskvi koja smatra da se prisustvo NATO-a u neposrednoj blizini Rusije ne može tolerisati. Ta vlada bi mogla da donese odluku da se na oštar naèin pozabavi, na primer pitanjem tretmana ruskih manjina u Baltièkim republikama. Ruska vlada tog tipa bi mogla da pokuša da pruži izazov predanosti NATO-a, verujuæi da se radi o blefu i mislim da je to realna pretpostavka. Ne mogu da zamislim da Amerièki predsednik zapravo povede rat kako bi odbranio, recimo, bezbednost Estonije, Letonije ili Litvanije.“
Medjutim, u ovom momentu, bezbednosno pitanje od važnosti za NATO nije Rusija veæ rat protiv terorizma. Podsetimo se da NATO trupe osiguravaju bezbednost u Avganistanu:
“Svakako, Sjedinjene Države žele da osnovni fokus NATO-a u doglednoj buduænosti bude ”van Evrope“, a avganistanska misija je prva misija tog tipa van Evrope u ratu protiv terorizma. Sjedinjene Države bi takodje želele da navedu zemlje NATO-a da se dublje angažuju u Iraku.“
Doktor Brimer kaže da bi nove zemlje mogle da doprinesu borbi protiv terorizma i na druge naeèine osim slanja vojnika.
”U pitanju su èesto i podaci o kretanju ljudi, novca i drugih artikala koji takodje doprinose borbi protiv terorizma. Biti u stanju saradjivati sa zemljama koje su bliže zoni konflikta i zemljama u kojima se vrši prebacivanje ljudi preko granice zapravo je od velike pomoæi. Saradnja sa tim zemljama na planu formalnih mehanizama, kao i praktiènih koraka za spreèavanju prebacivanja ljudi i prenosa novca preko granice mogla bi da bude znaèajna za obuzdavanje pretnje terorizma.“
Nove zemlje èlanice NATO-a možda imaju i druge prioritete pored nacionalne odbrane i rata protiv terorizma. ”Biæe interesantno videti kako æe prikljuèenje ovih novih èlanica promeniti stategijski profil NATO-a. Zapravo, mnoge države koje se prikljuèuju NATO-u su veoma osetljive na važnost, recimo, pitanja demokratije. One su patile pod totalitarnim režimima i zapravo imaju posebni interes da razumeju kakvu bi ulogu jedan veliki vojni savez mogao da ima u podršci demokratizaciji i poštovanja ljudskih prava u njihovim zemljama.“
Analitièari navode da je teško predvideti kako bi NATO mogao dalje da evoluira. Jedini put kada je primenjena klauzula o zajednièkoj odbrani alijanse bio je nakon teroristièkih napada 11. septembra 2001. godine kako bi se pomoglo Sjedinjenim Državama. Dakle radilo se o napadu terorista, a ne neke suverene države. Osnivaèima NATO-a bi možda bilo teško da to shvate.