Amerikanci provode više vremena na poslu nego zaposleni u drugim industrijski razvijenim zemljama. Pobornici relaksacije kažu da to ne bi moralo da bude tako. Saradnica Glasa Amerike Faiza Elmasri pripremila je prilog o kampanji za podsticanje Amerikanaca da malo manje rade, a više se relaksiraju bez oseæanja griže savesti.
NARR: Amerikanci provode nedovoljno vremena u odmoru, smatra Džo Robinson, pa je stoga pokrenuo kampanju pritiska na Kongres da donese zakon o garantovanom minimalnom plaæenom godišnjem odmoru:
”Mi smo jedina industrijski razvijena zemlja koja nema zakon za zaštitu godišnjeg odmora. U Evropi se zakonom garantuje èetiri do pet nedelja. u Japanu dve nedelje. U Kini tri nedelje. A kod nas - ništa.“
Robinson kaže da 13 odsto amerièkih firmi ne plaæa zaposlenima godišnji odmor. On kaže kako je, od pokretanja kampanje, 2000. godine, èuo razne prièe o posledicama dugog rada bez odmora:
”Dobijam bukvalno hiljade imejl poruka, iz svih delova zemlje, o tome kako ljudi rade po 60 i 70 sati nedeljno, kako nemaju vremena za svoje porodice, kako imaju razne zdravstvene probleme, depresiju... Postepeno sam shvatio da problem nije samo u tome da se nema godišnji odmor veæ da u Americi postoji kultura preteranog rada koja kaže da nema granice tome koliko se ljudi mogu terati na rad.“
Takva radna etika stvorila je od Sjedinjenih Država najbogatiju zemlju na svetu. Ali Džo Robinson kaže da smanjenje broja radnih sati ne mora da znaèi i smanjenje produktivnosti:
”Upravo radimo jednu studiju koja æe pokazati da duži odmor predstavlja dobar ekonomski stimulans, jer u vreme odmora ljudi putuju i troše novac. To su uradili Kinezi. Podsticali su ljude da štede, a zatim su im dali tronedeljni godišnji odmor i ljudi su poèeli da putuju po zemlji, da odlaze u restorane i da poseæuju razne priredbe. Mislimo da bi se isto dogodilo i ovde.“
Ima i drugih organizacija koje se bore za manje rada, a više odmora. Jedna od njih je Centar za novi amerièki san, èija predsednica Betsi Tejlor kaže da se borba za poboljšanje života porodica zaposlenih ljudi uklapa u to kako Centar zamišlja društvenu pravdu:
”Imamo sada 30 hiljada ljudi koji zajedno pišu predsedniku Bušu i najverovatnijem demokratskom kandidatu Džonu Keriju, tražeæi od njih da razmisle o tome kako da pomognu Amerikancima da dobiju više slobodnog vremena. Želeli bismo da Kongres raspravlja o tome da li bismo mogli da uvedemo èetvorodnevnu radnu nedelju. Želimo da se povede ozbiljna diskusija o èinjenici da Amerikanci rade više nego bilo ko drugi u industrijski razvijenom svetu.“
Pobornici dužeg odmora kažu da je pravo na traganje za zadovoljstvom u životu isto tako važno kao prava na život i slobodu, pa se nadaju da bi pokretanje diskusija o tome podstaklo glasaèe i politièare da uèestvuju u preoblikovanju radnih odnosa.