Kada su 1990-tih godina tri bivše komunistièke zemlje--Poljska, Madjarska i Èeška republika--izrazile želju da se uèlane u Severnoatlanski savez, Moskva je reagovala ljutnjom i pretnjama. Alijansa je ipak sprovela svoje planove o proširenju, a Rusi su tokom vremena ublažili svoju retoriku, mada je proširenje NATO-a i dalje osetljiva tema u odnosima izmedju Rusije i Zapada. Ove godine æe NATO i Evropska unija dobiti zajednièku granicu sa Rusijom, pošto budu primile tri bivše baltièke sovjetske republike: Litvaniju, Letoniju i Estoniju. Ovaj put, medjutim, nije bilo otvorenih protesta Rusije. Bivši amerièki ambasador u Rusiji, Džek Matlok, koji predaje na fakultetu politièkih nauka na univerzitetu Prinston, smatra da predsednik Putin i rusko ministarstvo inostranih poslova nisu mogli da spreèe sadašnju rundu ekspanzije.
“ Rusija takodje uoèava da ono što bi moglo da se dogodi nije nužno protivno interesima Rusije. Siguran sam da postoje snage u Rusiji koje se obièno zovu nacionalistièkim, koje æe barem retorièki nastojati da to koriste kao da se radi o neprijateljskom koraku. Mislim da ruske vlasti verovatno razumeju tu situaciju”.
Direktor Centra za transatlanske odnose na unvierzitetu Džons Hopkins, Daniel Hamilton, dodao je da ulazak bivših baltièkih republika u Evropsku uniju može biti i od izvesne koristi Rusiji.
“Mislim da Rusija prihvata novu realnost u vezi sa Evropskom unijom, jer se poveæava moguænost veæe trgovine. Pored toga stabilna Evropa na pragu Rusije predstavlja dobru moguænost za Ruse, koji žele da se angažuju u trgovini i investiranju”.
Medjutim, neki analitièari smatraju da bi proširenje Evropske unije prema istoku moglo da stvori stvarne probleme za rusku ekonomiju. Direktor instituta Kenan pri Centru Vudro Vilson, Bler Rabl, rekao je da je prevelika pažnja usredsredjena na NATO, a nedovoljna na Evropsku uniju.
“Mislim da æe dugoroènije gledano proširenje granica Evropske unije imati negativnije posledice za Rusiju jer æe poremetiti prekograniènu trgovinu i saobraèaj. Evropska unija je veoma ozbiljna u vezi sa svojim granicama, koje æe postati daleko manje porozne”.
Analitièari smatraju da je problem Moskve sa Evropskom unijom uglavnom tehnièki i da može biti rešen strpljivim pregovaranjem. Medjutim, neki u Rusiji izražavaju zabrinutsot zbog NATO-a i njegovog strateškog prodora duboko u istoènu Evropu. Stiven Sestanoviè, viši nauèni saradnik u Savetu za spoljnu politiku, izjavio je da su Rusi uznemireni zbog planova NATO-a da prebaci neke od svojih vojnih elemenata iz Nemaèke u Poljsku, Rumuniju ili Bugarsku. Sestanoviè je rekao da Moskva tvrdi da bi to predstavljalo kršenje ranijih sporazuma.
”Rusi kažu da su im, kada je proširenje NATO-a poèelo polovinom 1990-tih , pružana uveravanja da neæe biti prisustva alijanse na tim teritorijama. U stvari, oni sada preteruju u interpretaciji ranijih dogovora”.
Mnogi analitièari smatraju da je zabrinutost Rusije razumljiva. Proširenje NATO-a do granica Rusije predstavlja tektonsku promenu u globalnoj bezbednosnoj strukturi i Rusiji æe biti potrebno neko vreme da se tome prilagodi. U medjuvremenu, premeštaj snaga NATO-a u bivšu bezbednosnu zonu Rusije, istoènu i centralnu Evropu, podstièe istorijske bojazni Rusije da æe je Zapad opkoliti i izolovati. Medjutim, Sestanoviè smatra da ruska politièka elita verovatno uoèava da takvo razmeštanje snaga, ukoliko se stvarno dogodi, neæe imati veze sa Rusijom, veæ sa novim opasnostima kao što su terorizam ili radikalni islam na Bliskom isotku i u Aziji. Prema njegovom gledištu, ruski protesti su uglavnom rezultat oseæanja nemoæi i povredjenog nacionalnog ponosa. Dok zapadne organizacije premeštaju svoje granice sve dublje prema istoku, drugo moguæe pitanje nesporazuma biæe sudbina bivših sovjetskih republika, koje Rusija smatra svojim bliskim graniènim podruèjem, kao što su Belorusija, Ukrajina, Moldavija ili novonezavisne zemlje u kavkaskom regionu. Medjutim, mnogi u Rusiji vide te zemlje kao ekskluzivnu zonu Moskve. Rusija je nedavno izazvala zabrinutost zbog vršenja ekonomskog i politièkog pritiska na neke od tih suseda, posebno Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu. Bler Rabl iz Vilsonovog centra rekao je da bi takvo ponašanje moglo da izazove probleme u buduæim odnosima sa Zapadom.
“ Mnogo toga zavisi od psihologije ruskog rukovodstva i uznemiravajuæih nagoveštaja tokom proteklih godinu dve dana. Mislim da je ponašanje Rusije u odnosu na svoje neposredne susede daleko više uznemiravajuæe od onoga što æe se desiti sa zemljama koje se uèlanjuju u NATO ili Evropsku uniju“.
Veæina analitièara se slaže da proširenje NATO-a i Evropske unije ne bi trebalo da predstavlja dugoroènu opasnost ruskim interesima. Oni ukazuju da bi stabilni i bezbedni susedi mogli da poveæaju stabilnost i prosperitet Rusije i da pomognu da se prevazidju bojazni od hladnog rata i podstaknu bivši sovjetski sateliti da angažuju Rusiju na pozitivniji i koopertivniji naèin. Medjutim, oni takodje kažu da æe trebati puno odvažnosti i mudrosti na svim stranama da bi stare evropske podele postale stvar prošlosti.