U razgovoru sa našim saradnikom Brankom Mikašinoviæem, urednik vašingtonskog spoljnopolitièkog èasopisa “National Interest,” Damjan de Krnjeviæ-Miškoviæ, prokomentarisao je reagovanje Vašingtona na tu izjavu premijera Srbije.
"Vašington želi da se situaciju na Kosovu poboljša, iako se ovde uoèava da je srpska manjina u toj pokrajini ugrožena. Da bi se to promenilo, potrebno je poraditi na povratku izbeglica, unapredjenju bezbednosne situacije, slobodi kretanja i ostaliim pravima srpskog stanovništva. Vašington sada prvi put ozbiljno razmatra predlog kantonizacije Kosova. Medjutim, to ne znaèi da taj predlog predstavlja prvi korak ka podeli te pokrajine, jer to nije Koštunièin stav. Stav premijera je da se može razgovarati o raznim vidovima statusa pokrajine - osim o nezavisnosti. To znaèi da ljudi koji povezuju kantonizaciju sa eventuialnom podelom Kosova ne tumaèe situaciju na pravi naèin. Smatram da æe Vašington ozbiljno razmotriti taj predlog".
Jedan od programskih ciljeva nove vlade jeste rešavanje državnog statusa Srbije i odnosa unutar državne zajednice sa Crnom Gorom. Kako se na to gleda ovde, u Vašingtonu?
"Jasno je da Vašington naèelno podrzava stabilnost i vladavinu zakona u svakoj zemlji koja se smatra demokratskom. Koštunica je u Vašingtonu poznat kao politièar koji se zalaže za vladavinu zakona, a ovo je, uzgred reèeno, njegova dobra prilika da se iskupi u oèima onih u Vašingtonu koji ga nisu smatrali veoma pozitivnom liènošæu. Koštunica zna da institucije u Srbiji sada ne funkcionišu i on u svom programu predlaze šta da se uradi. Premijer smatra da bi Srbija trebalo da sredi svoju unutrašnju situaciju, kao i Crna Gora svoju, u okviru daljih nastojanja na usaglašavanju interesa državne zajednice. Vašington æe to podržati. O tome kakav bi mogao da bude ishod tih nastojanja, na kraju probnog trogodišnjeg perioda, sada ne bi trebalo nagadjati".
Do koje mere æe saradnja sa Haškim tribunalom uticati na ekonomsku pomoæ i priliv investicija u Srbiju?
"Koštunica je nedavno o tome razgovarao sa amerièkim državnim sekretarom Kolinom Pauelom. Postignuta je saglasnost po pitanjima od zajednièkog interesa. Vašington smatra da su ekonomske investicije i sredstva medjunarodnih finansijskih institucija do izvesne mere uslovljeni unutrašnjom politièkom situacijom u Srbiji i saradnjom sa Haškim sudom. Ako Vašington dodje do zakljuèka, recimo, da Srbija ne saradjuje sa Haškim tribunalom, kako se to ovde oèekuje, moglo bi da dodje do ekonomskih posledica. To ne znaèi da æe Sjedinjene Države želeti da preduzmu neke oštre mere protiv Srbije, ali æe nerešena pitanja biti indikatori investitorima da je unutrašnja situacija u Srbiji nepovoljna za ulaganje i da postoji otpor potpunom povratku medjunarodnoj zajednici. Da li to neki smatraju praviènim stavom ili ne, to je drugo pitanje. Medjutim, gledište Vašingtona æe biti takvo kakvo je i treba ga uzeti u obzir, a premijer bi trebalo da medjunarodnoj zajednici pruži dokaze da je Srbija stabilna zemlja i spremna za strane investicije".