Savetnik Komisije za evropsku bezbednost i saradnju u Predstvanièkom domu amerièkog Kongresa, Robert Hend osvrnuo se u razgovoru sa našim saradnikom Brankom Mikašinoviæem na izjave mandatora za sastav nove vlade, Vojislava Koštunice, koje ukazuju da saradnja sa Haškim sudom neæe biti prioritet buduæe vlade.
“Stejt department je veæ izneo svoj stav u vezi sa tim pitanjem i mislim da bi se velika veæina predstavnika u Kongresu saglasila sa tim gledištem. SAD smatraju da je pitanje saradnje sa Haškim tribunalom prioritetno i nadaju se da æe ga nova vlada u Srbiji tretirati na taj naèin. U širem kontekstu, ako bi teškoæe u saradnji sa Haškim tribunalom bile tehnièke ili pravne prirode, to bi se moglo i rauzmeti, pod uslovom da postoji politièka volja za takvu saradnju. Medjutim, ovakve izjave nagoveštavaju da možda ne postoje teškoæe da se pronadju i uhapse optuženi za ratne zloèine, veæ da nema politièke volje da se to uradi. U tom smislu izražava se izvesna zabrinutost“.
Da li bi izjave ovakve sadžine mogle da utièu na dalje politièke i ekonomske odnose SAD i Srbije i Crne Gore?
“Same po sebi, takve izjave neæe uticati na odnose izmedju dve zemlje, ali akcije nove vlade -- hoæe. Nisam siguran da li je u ovom sluèaju reè o politièkoj retorici ili nagoveštaju stvarne promene stava prema saradnji sa Haškim tribunalom, mada æe se tokom vremena utvrditi pravi smer nove vlade. Ukoliko saradnje sa Haškim sudom zaista ne bude ili dodje do pogoršanja umesto poboljšanja kooperacije, to bi moglo da se odrazi na dalje odnose izmedju SAD i Srbije i Crne Gore“.
U svetlu teške ekonomske situacije, socijalnih i politièkih tenzija u Srbiji i Crnoj Gori, da li je rešavanje tih problema prioritetnije za tu zemlju od saradnje sa Haškim tribunalom?
“Pre svega, kada su u pitanju ratni zloèini, barem za èlanove Kongresa sa kojima ja saradjujem, to je principijelno pitanje o èemu se ne može pregovarati! Pravda je pravda-- i ona mora bit zadovoljena. Medjutim, na pozitivnoj strani, želeo bih da ukažem da su SAD normalizovale trgovinske odnose sa Srbijom; SAD su najveæi strani investitor u toj zemlji, i nadam da srpski politièari pozdravljaju tu èinjenicu. SAD takodje pružaju znaèajnu pomoæ Srbiji, uprkos tome što je obim pomoæi tom reigonu, kao cleini, opao. Ta pomoæ nije obvezujuæa za SAD, veæ je stvar dobre volje, i odobrena je iz jednostavne želje da Srbija uspe. Kada se ta pomoæ uslovljava, to je zato što bi bilo teško objasniti amerièkoj javnosti da se, s jedne strane, odobrava pomoæ dok se istovremeno èuje da su ratni zloèinici na slobodi, da se vidjaju po restoranima. Èinjenica da se pomoæ nudi predstavlja definitivan znak da SAD èine šta mogu da bi pomogle Srbiji, jer se shvata, bez obzira na saradnju sa Haškim sudom, da je ta zemlja u teškoj ekonomskoj situaciji i da treba da krene napred. Srpski politièari bi trebalo da prekinu da od saradnje sa Haškim sudom sami stvaraju kontoverzno pitanje, da preuzmu kormilo u svoje ruke i kažu: mi saradjujemo sa tribunalom ne zato što to želi medjunarodna zajednica, veæ što to želi sama Srbija. To bi doprinelo produbljivanju odnosa izmedju dve zemlje, prilivu stranih investicija, intenziviranju trgovinskih odnosa. Na taj naèin ne bismo svake godine dolazili u istu problematiènu situaciju da razmatramo ukidanje pomoæi, koja je veæ ukljuèena u ovogodišnji amerièki budžet, i srpemna da se dostavi Srbiji. SAD oèekuju odredjenu odgovornost“.