Pre godinu dana, jedini zakon u Iraku bila je volja Sadama Huseina. Danas, koalicija na èelu sa Sjedinjenim Državama zajedno, sa Iraèkim vladajuæim savetom priprema nacrt ustava, koji æe sadržati i povelju o graðanskim pravima. Kako kaže predsednik Džordž Buš, Iraèani svakodnevno napreduju ka demokratiji:
“Iraèki graðani ne moraju da strepe od diktatorove tajne policije, ni da strahuju da li æe završiti u masovnim grobnicama. Muèionice su zatvorene. 45 od 55 vodeæih zvaniènika bivšeg režima su ubijeni ili uhvaæeni”.
Zloèini Sadama Huseina protiv iraèkog naroda pomno se istražuju. Otkako je režim svrgnut u maju prošle godine, pronaðeno je 270 masovnih grobnica. Samo do sredine 2004. pronaðeno je preko 50 takvih grobnica. U nekima su pronaðena tela nekoliko desetina ljudi zavezanih ruki, pogodjeni hicem u glavu. Druge grobnice su daleko veæe i sadrže tela hiljada ubijenih - Kurda, šiita, sunita, Egipæana, Kuvajæana i Iranaca. Pastir Setar Halaf opisao je istražiteljima organizacije Hjuman rajts voè grobnice blizu Basre. Halaf kaže da je u proleæe 1999. video kako buldožeri kopaju rovove. Sledeæeg dana je video kako stižu autobusi sa po 80 do 100 ljudi. Zatvorenici su poreðani duž rovova i potom streljani. Buldožeri su korišæeni da zatrpaju njihova tela zemljom. Prema procenama Sjedinjenih Država, Ujedinjenih nacija, i organizacija Amnesti internešnel i Hjuman rajts voè, režim Sadama Huseina usmrtio je stotione hiljade ljudi. U izveštaju amerièke agencije za meðunarodni razvoj se navodi da æe “ukoliko se ispostavi da su ti podaci taèni, to biti zloèin protiv èoveènosti koji prevazilaze jedino genocid u Ruandi 1994, masovna ubistva koja je izvršio režim Pola Pota u Kambodži 70-tih godina proðlog veka i holokaust nad Jevrejima, koji je poèinila nacistièka Nemaèka u Drugom svetskom ratu.