“Èovek iz Davosa susreæe Homo Balcanicusa – Analiza politike meðunarodne zajednice u Jugoistoènoj Europi” naslov je izlaganja u Centru “Vudrou Vilson”, ovde u Vašingtonu, koje je održao Gordon Bardos, iz Instituta za meðunarodne odnose “Harimen” na njujorškom Univerzitetu ”Kolumbija”. Glavna teza Bardosovog izlaganja glasi: meðunarodna zajednica je prilièno naivna u pokušaju da nametne sopstveni politièki i razvojni model balkanskim narodima. U Centru “Vudrou Vilson”, bio je i kolega i¿ Hrvatskog servisa Glasa Amerike, Bojan Klima.
“Èovek iz Davosa” je tipizovani lik meðunarodnog struènjaka, tehnokrate i pragmatika, koji preko noæi želi da reši sve balkanske probleme. Gordon Bardos ga je nazvao po švajcarskom gradiæu u kojem se svake godine sastaje svetska, pogotovo zapadna politièka i ekonomska elita. “Homo Balcanicus” je takoðe tipizovani “èovek s terena”, koji se pouzdaje više u emocije, a manje u razum, više u povest nego u ekonomiju. “Radi se o ideal-tipovima, klišeima” – objašnjava Gordon Bardos naglašavajuæi da i na Zapadu – meðu politièarima, raznim struènjacima i diplomatima - ima mnogo Homo balcanicusa, dok na Balkanu, naravno, ima i “ljudi iz Davosa”. No, razlike izmeðu ove dve paradigme – zapadne i balkanske - ipak su u velikoj meri stvarne i objašnjavaju zbog èega Vašington i Brisel imaju toliko problema u obnovi i modernizaciji Balkana.
”Meðunarodna zajednica stavlja preveliki naglasak na materijalni, ekonomski aspekt života, a zanemaruje, ili uopšte ne razume, psihološku prirodu problema u regionu.”
Zbog toga, kaže Gordon Bardos, postupanje meðunarodne zajednice èesto kao da je inspirisano marksistièkom filozofijom: ‘najvažnija je ekonomska obnova regiona, a sve ostalo je sekundarno; a to šta sami ljudi misle o tome kako bi trebalo da izgleda njihova zemlja – najmanje je važno’. “Ljudi u regionu imaju utisak da ih meðunarodna zajednica smatra budalama” – kaže Gordon Bardos. On meðunarodnim struènjacima koji rade u regionu, kao i zapadnim diplomatima i politièarima koji u njega navraæaju, najviše zamera nerazumevanje nacionalizma, koji od svih društvenih elemenata najjaèe utièe na dogaðaje u regionu. “Preokupirani smo državnim granicama koje su èesto veštaèke, rokovima za održavanje izbora, pojedinim liènostima poput Miloševiæa, Karadžiæa i Mladiæa. Ne razumemo da je stvarnost tih zemalja koncentrisana u jednoj jedinoj ideji – interesu nacije, nacije koja nije omeðena državnom granicom, koju ne predstavlja samo jedan politièar” – kaže Gordon Bardos. On smatra da bi meðunarodna zajednica na Balkanu trebalo da izmeni svoju taktiku.
“Prvo, treba izbegavati mešanje u visoku politiku. Tu mislim na praksu smenjivanja visokih politièkih zvaniènika od strane raznih meðunarodnih predstavnika, koja se stalno praktikuje u Bosni i Hercegovini. Štetno je i to što vršimo pritisak da se Tribunalu izruèe optuženi za ratne zloèine. Njihov odlazak u Hag – šire gledano - neæe zapravo da promeni ništa bitno. Po mom mišljenju, meðunarodna zajednica treba iskljuèivo da se usredsredi na manje ambiciozne projekte vezane za izgradnju civilnog društva – obrazovanje novinara, pomoæ maloj privredi, uvoðenje zajednièkih tablica na automobilima i slièno.”
Gordon Bardos, profesor politièkih nauka na Univerzitetu ”Kolumbija” u Njujorku, smatra da je najvažnije da meðunarodna zajednica shvati da su mnogi zadaci na Balkanu dugoroèni i da se problemi mogu da se reše jedino na regionalnom, a ne na državnom nivou.
