Pošto nije zabeležio pobedu u prvih 17 država koje su održale primarne izbore ili predizborne skupove. Hauard Din je juèe rekao svojima pristalicama u Vermontu da je došlo vreme da okonèa svoju kampanju za Belu kuæu mada æe nastaviti kampanju za promene u Demokratskoj stranci.
«Mi smo ukazali na opasnosti koje proistièu iz radikalnog programa Džordža Buša. Mi smo pokazali drugim demokratama da je mnogo bolje ustati protiv tog radikalnog programa nego saradjivati sa njim».
Hauard Din za sada neæe pružiti podršku nijednom od dvojice vodeæih pretendenata na predsednièku nominaciju - ni senatoru Keriju ni senatoru Edvardsu. On je takodje iskljuèio moguænost da se takmièi za Belu kuæu kao nezavisni kandidat, rekavši da je prioritet da predsednik Buš bude poražen u novembru. Din je takodje pozvao svoje pristalice da budu aktivni u politièkom procesu i da pružaju podršku progresivnim kandidatima u nastojanju da izmene i obnove Demokratsku stranku.
«Nameravamo da održimo ovu organizaciju isto onoliko dinamiènom koliko je bila i tokom kampanje. Postoji mnogo naèina da se ostvare promene. Mi napuštamo jedan put, ali prelazimo na drugi - koji æe vratiti Ameriku obiènim gradjanima».
Politièki analitièari veæ pokušavaju da procene uticaj «Dinovog fenomena» na amerièku politièku scenu. U periodu od oko godinu dana Din je od gotovo nepoznatog bivšeg guvernera male države u Novoj Engleskoj prerastao u favorita u trci za predsednièku nominaciju Demokratske stranke. Medjutim, posle toga on je naglo postao neuspešni kandidat, koji nije uspeo da pobedi ni u jednoj državi, zbog èega je morao da odustane od dalje kampanje. Vilijam Šnajder, analitièar u Enterprajz institutu u Vašingtonu, smatra da se Din izdvojio od ostalih pretendenata u ranoj fazi kampanje svojom odvažnom kritikom predsednika Buša i osudom rata u Iraku. Din je, smatra Šnajder, imao odliènu poruku, koja se dopala svim demokratana, ukljuèujuæi i druge kandidate, ali se, lièno, nije dopao biraèima.
«Videli smo istu stvar – koja se ponavljala od jedne do druge države. Din se prosto nije dopao biraèima. Kao što je veæ èesto reèeno, glas za predsednika je veoma lièna stvar. Èetiri naredne godine biraèi su suoèeni licem u lice sa uspešnim kandidatom na svojim televizijskim ekranima. Ideja da to bude Hauard Din im se prosto nije svidela».
Politikolog sa Univerziteta države Virdžinije, Lari Sabato, smatra da su senator Keri, i u manjoj meri, senator Edvards, bili uspešniji od Dina u nastojanju da uvere Amerikance da æe biti bolji protivkandidati predsedniku Bušu.
«Hauard Din je u mnogo èemu izuzetan kandidat i on je zapravo uveo nove vidove vodjenja predsednièke kampanje. On je time ostavio istorijsko nasledje. Medjutim, Din je upao u klopku takozvane efikasnosti kandidata. Demokrate mrze Džordža Buša toliko da prosto nisu hteli da rizikuju sa Dinom. Nisu želeli da propuste šansu da poraze Buša».
Povlaèenje Dina sada znaèi direktno suèeljavanje Kerija i Edvardsa, što je, kako senator Edvards kaže nešto što je priželjkivao dugo vremena. Ipak, obojica kandidata æe verovatno uputiti otvorene pozive Dinu kako bi dobili podršku njegovih pristalica, imajuæi u vidu njegove uspehe u organizaovanju lokalnih grupa pristalica širom zemlje i prikupljanju znatnih kolièina novca preko interneta.