Možda nijedan drugi koreograf u istoriji baleta nije imao tako dubok legat. Kad je umro 1983. Balanšin je za sobom ostavio baletsku trupu koja je medju najboljima na svetu i baletski repertoar koji se izvodi širom zemljine kugle. Piter Martins, umetnièki direktor Njujor siti baleta, kaže da je on proveo nekoliko godina razmišljajuæi o naèinima da ova stogodišnjica izgleda drugaèija od prethodnih odavanja pošte Balanšinu. Na krajuMartins je odluèio da karijeru velikog koreografa podeli na dva dela. Prvi deo se bavi tradicijom, prošlošæu i svim stvarima koje su mu nešto znaèile, dok bi drugi deo bila, kako Martins kaže, vizija. Njujork siti balet svoju zimsku sezonu zove ”Nasledje“, i tokom nje se fokusira na koreografe i kompozitore koji su uticali na Balanšinovu ranu obuku i karijeru. Ova sezona obuhvata neke od celoveèernjih baleta koje je Balanšin koreografisao ukljuèujuæi ”Labudovo jezero“. Zimska sezona takodje obuhvata i Balanšinovu karijeru u šou biznisu:
On je radio koreografiju za više od deset brodvejskih mjuzikla kao i za nekoliko filmova. Brodvejski koreograf, Suzan Štroman (inaèe dobitnica prestižnih nagrada), zamoljena je da napravi novi balet za ovu stogodišnjicu. Ona je izabrala amerièkog kompozitora Irvina Berlina i koreografisala balet u dva èina pod nazivom ”Dvostruka predstava“ . Balanšin je treniran kao klasièni igraè i koreograf. Medjutim, on je bio jedan od vodeæih modernista dvadestog veka. U sluèaju Njujork siti baleta, on je kreirao klasièno treniranu amerièku baletsku trupu èiji igraèi su bili poznati po svojoj neverovatnoj brzini, batmanima i istrajnosti. On je odbacio komplikovani mizanscen , radnju i luksuzne kostime i bacio akcenat na igru. Piter Martins kaže da æe proleæna sezona biti koncentrisana na ovaj aspekt Balanšinove karijere i na njegov uticaj na druge koreografe. Èesto mi je govorio da visse od svega želi da osnuje trajnu klasièno savremenu baletsku repertoarskeu trupu, koja bi izvodila veliki spektar baleta raznih koreografa, a ne samo njegove. Mislim da je u osnovi ova proslava o tome. Funkcioneri Njujork siti baleta kažu da vide ovu stogodišnjicu kao priliku da upoznaju novu generaciju sa Balanšinovim genijem. Kristofer Vildon je jedan od koreografa ove trupe i on je predstavnik te nove generacije umetnika:
Mislim da govorim u ime mnogih u ovoj trupi. Meni je njegova poruka uvek bila jasna: ”Kreirajte, ne bojte se. Dodjite u studio sa nekim muzièkim delom i pravite koreografiju“.
Balanšin je koreografisao balete na muziku koja je stvarana tokom više vekova, od Johana Sebastiana Baha do Džordža Geršvina. Dugo je saradjivao sa još jednim gigantom modernizma, Igorom Stravinskim. Muzièki direktor ove trupe, Andrea Kvin nazvala je muzièku raznolikost jednom od crta Balanšinovog repertoara. Ova proleæna sezona od 64 baleta æe biti podeljena na tri festivala koji æe slaviti evropsku, amerièku i rusku muziku. Jedan od centralnih dogadjaja æe biti dvoveèernji nastup Gruzijskog nacionalnog baleta, jer je to bila jedna od omiljenih Balanšinovih trupa. Do kraja ove proslave Njujork siti balet æe izvesti 200 razlièitih baleta na muziku 40 kompozitora. Žorž Balanšin je napravio koreografiju za 54 baleta, od kojih su 42 bila iskljuèivo namenjena toj trupi. Bar 60 medjunarodnih baletskih trupa izvodi Balanšinove balete ove godine u znak seæanja na ovog genija modernizma.