Ujedinjene nacije još uvek se oporavljaju od serije napada na svoje osoblje. Najteži je bio samoubilaèki bombaški napad na sedište UN u Bagdadu, prošlog avgusta, u kojem je poginuo specijalni izaslanik Serdjo Vieira De Melo i još 21 osoba. Medjutim, sa problemima koji su se pojavili na politièkom nivou, uglavnom zbog neslaganja izmedju lidera iraèke šiitske veæine oko toga kakvi izbori su bolji za zemlju, Sjedinjene Države i ostali zatražili su povratak svetske organizacije u Irak. Dvoèlana misija, koja æe ispitati bezbednosnu situaciju, stigla je u Bagdad sa zadatkom da pripremi teren za eventualnu saradnju o bezbednosnim pitanjima sa Amerikom i Britanijom predvodjenom koalicijom. To æe biti nastavljeno sa dolaskom drugog tima koji bi trebalo uskoro da dobije zadatak da pokuša da posreduje u svadji oko izbora Portparol UN-a Mari Okaba ignorisala je u ponedeljak nezgodna pitanja o timu i njegovim aktivnostima u domenu bezbednosti.
« Radi se o izlaganju osoblja riziku i zato jednostavno ne možemo u ovom trenutku da vam damo odgovore na pitanja ko, šta, zašto i kada».
Amerièki ambasador pri Ujedinjenim nacijama Džon Negroponte, pozdravio je odluku generalnog sekretara da zapoène postepeni proces povratka. On je rekao da æe UN imati važnu ulogu pregovaraèa u sporu sa iraèkim šiitskim verskim liderima, koji žele direktne opšte izbore, nasuprot dogovoru politièkih vodja, koji podržava koalicija.
«Mi smo pozvali tim koji æe na licu mesta da proceni situaciju, da li je moguæe održavanje izbora tokom perioda tranzicije. Drugi deo pitanja je, u sluèaju da izbori nisu moguæi, koje preporuke taj tim može da nam pruži kako bi politièki dogovor uèinili sadržajnijim».
Eksperti smatraju da Sjedinjene Države i njihovi saveznici imaju veliku odgovornost da osiguraju da iraèka veæinska šiitska zajednica prihvati proces izbora kao kredibilan. Dejvid Filips, iz njujorškog Saveta za medjunarodne odnose, kaže da bi, ukoliko iraèki Šiiti osete da imaju proporcionalnu predstavljenost, moglo da se dodje do rešenja.
« Oèekivanja Šiita bila su više puta izneverena i oni su zabrinuti da æe njihovi interesi ponovo biti iznevereni. Da bi proces izbora bio legitiman njihovo mišljenje se mora uzeti u obzir».
U interesu da naprave proces što kredibilnijim, amerièki i britanski zvaniènici trude se da ubede, nedavno imenovanog politièkog savetnika generalnog sekretara UN, Lakdara Brahimija, da preuzme vodeæu ulogu u Iraku. Visoko cenjen bivši ministar inostranih poslova Alžira, dva puta u nedelju dana je putovao u Vašington na razgovore sa visokim zvaniènicima administracije predsednika Buša. Prema govoru koji je nedavno održao u vašingtonskom Nacionalnom pres klubu, Brahimi se izgleda odupire amerièkom pritisku. On je rekao da bi on mogao da radi u Iraku, ali da je protiv toga da bude na mestu specijalnog izaslanika, naroèito posle prekida misije od smrti Serdja De Mela. U znaku razmišljanja rukovodstva UN o iraku, u svakom sluèaju, Brahimi je zabrinut da bi direktni izbori mogli više da naude nego da uèine dobro. On kaže da bi, ako se pogrešno odrede prioriteti, izbori mogli da budu proces kojin unosi veliki razdor.