B.V.: Reagovanje u Vašingtonu je nemo. U SAD se smatra da je Srbijom zavladala potpuna ustavna kriza, ali nema nagoveštaja da bi se takva politièka sitacija mogla razviti u nešto dramatièno. Radi se o mirnoj krizi, zbog koje niko nije preterano zabrinut. Kao što je poznato, SAD podržavaju nastavak reformi u toj zemlji i spremne su da pomognu, ako bude potrebno, a jedan od razloga je i svesrdna saradnja Srbije i Crne Gore u ratu protiv terorizma. SAD smatraju tu zemlju saveznikom u tom poduhvatu i podržavaju je u periodu transformacije, kao i ustavnih reformi, kada za to vreme dodje.
B.M.: Koliko bi sadašnja politièka kriza mogla da doprinese pogoršanju odnosa Srbije i Crne Gore sa medjunarodnom zajednicom?
B.V.: Evropska unija razgovara sa predsednikom Srbije i Crne Gore o trgovinskim odnosima, o tome gde je došlo do zastoja, ali, milsim da je to kratkoroène prirode. Dugoroèno gledano i druge zemlje su prošle kroz sliène politièke krize pirlikom prelaska iz komunistièkog u demokratski svet. To je poznat proces bez dalekosežnih posledica.
B.M.: U kojoj meri bi nestabilna politièka situacija u Srbiji mogla da utièe na odnose izmedju Srbije i Crne Gore i na Kosovo?
B.V.: Ne verujem da æe biti ikakvih posledica. Narod Srbije i Crne Gore obavlja svoje svakodnevne poslove èekajuæi na politièare da raspletu situaciju. U Vašingotnu se za sada, koliko ja vidim, interna sitacija u Srbiji ne smatra opasnom za državnu zajednicu.
B.M.: A što se tièe Kosova?
B.V.: Reè je o unutrašnjoj stvari Srbije, a ne o odnosima izmedju dve repulike, i prema tome to pitanje nema tu težinu, mada tekuæa politièka kriza otežava moguænost Beograda da se delotvornije ukljuæi u proces razrešenja kosovskog problema.
B.M.: Od kog bi znaèaja mogla da bude uloga pojedinih politièkih lidera u rešenju sadašnjeg politièkog zastoja u Srbiji?
B.V.: Neki lideri bi mogli da budu od pomoæi, ukljuèujuæi èak i Radikalnu stranku, koja prema najnovijim informacijama, želi da se preobrazi u konzervativniju stranku centralne politièke orijentacije, kako neki njeni politièari tvrde. Vojislav Koštunica, koji je, da pomenem, preveo amerièke “Federalistièki spise”, koji nisu ideološke veæ filozofske prirode, upoznat je sa amerièkom politièkom strukturom pa bi mogao da odigra važnu ulogu, kao i neki drugi politièari.
B.M.: Šta mislite o moguænosti obnove monarhije u Srbiji?
B.V.: Kada imate politièki disfunkcionalo društvo, jedna od realnih opcija je i obnova monarhije, kao što je to sluèaj sa nekim sadašnjim nastojanjima u Avgnistanu i Iraku. Reè je o ustavnoj monarhiji u kojoj je monarh iznad svakodnevne politike i predstavlja simbol. Srbija i Crna Gora ima ceremonijalog predsednika, nešto slilèno položaju monarha. Medjutim, verujem da su najuspešniji sistemi oni u kojima imate jakog predsednika, kao što je to sluèaj u SAD, ili snažan premijerski sistem, kao što je to u Velikoj Britaniji.