1.januara 1959. oznaèio je i poèetka represivne vladavine kubanskog diktatora Fidela Kastra. 45 godina kasnije, Kubanci i dalje sanjaju o danu kada æe imati slobodne izbore, ostvariti slobodu izražavanja, i moæi sami da biraju politièki i privredni sistem svoje zemlje. Meðutim, komunistièki režim i dalje uskraæuje takva prava na Kubi. U brutalnom gušenju aktivista za ljudska prava i novinara tokom prošle godine, Kastrov režim je zatvorio preko 100 ljudi. Kao što je prilikom ispitivanja jednom od uhapšenih bilo reèeno, “ideje imaju cenu, koju æeš sada da platiš”. Na sprovodenim staljinistièkim suðenjima, 75-oro okrivljenih su u proseku osuðeni na 20 godina zatvora, odnosno na ukupno preko 1,400 godina robije. 52.godišnji novinar Viktoru Aroju izreèena je kazna u trajanju 26 godina. Arojo je proglašen krivim za kupovinu igraèaka za siromašnu decu novcem od jedne grupe iz Majamija, i za primanje nagrade meðunarodne organizacije Hjuman rajts voè. 38-godišnji lekar, Marselo Kano Rodrigez je osuðen je na 18 godina robije zbog održavanja veze sa humanitarnom organizacijom Lekari bez granice, i obilaska politièkih zatvorenika i èlanova njihovih porodica. 39 godišnji kapetan tegljaèa Marselo Manuel Lopez Banobra osuðen je na 15 godina zatvora zbog povezanosti sa organizacijom za zaštitu ljudskih prava, Amnesti Internešonal. 38 godišnjem sindikalnom aktivisti, Nelsonu Molinetu je zbog posedovanja, kako to režim naziva, “subverzivne” radnièke literature i èasopise, izreèena kazna u trajanju 20 godina. A, 49-godišnji novinar i nastavnik Feliks Navaro Rodrigez izdržava 25 godina robije zbog toga što je postavljao prodemokratski poster na ulici, nije plaæao èlanarinu državnim sindikatima i što je na radnom mestu držao izdanje novina iz Majamija. Sjedinjene Države su predane stvari slobode za Kubance. Kao što je to rekao predsednik Džordž Buš, ponosita borba Kube za slobodu se nastavlja:
“Nastavlja se borba za slobodu u gradovima i mestima tog prelepog ostrva, u zatvorima Fidela Kastra i u srcu svakog kubanskog rodoljuba”. U svemu što predstoji, “kubanski narod imaæe stalnog prijatelja u Sjedinjenim Državama”, istièe predsednik Buš. “Nijedan tiranin ne može zauvek da odoleva snazi slobode, jer nadu u slobodu u svom srcu nose svi”.