U protekloj godini u Iraku su se dogodile promene kakve je malo ko mogao da zamisli. Strana armija je zbacila diktatora, Sadama Huseina, koji je tri decenije vladao zemljom. Prelaz na demokratiju, èemu se koalicija nada, odvija se postepeno. Iraèani žive pod stalnom pretnjom i strahom od napada pobunjenika i jaèanja nasilja. ... Mnogi Iraèani ulaze u Novu godinu sa velikom zebnjom. ... Neki od njih imaju veoma skromne želje. Dvadeset - peto - godišnji, Amdžid Džafar, priželjkuje moguænost da zagreje svoj dom i vozi svoj automobil :
Džafar je rekao da bi mnogo želeo da u Novoj godini bude : lož-ulja, benzina i gasa. To je jednostavna želja koja proistièe iz teških životnih uslova. Mnogi Iraèani moraju po dva - tri dana da èekaju u redovima da bi kupili benzina na pumpi, ili da mnogo više plate na crnoj berzi. ... Stalne nestašice goriva izazivaju neprestano nezadovoljstvo stanovnika Bagdada, koji su svesni da je Irak jedna od najbogatijih zemalja na svetu po proizvodnji nafte i zemnog gasa. ... Iraèani takoðe žele veæu bezbednost u Novoj godini, i najviše okrivljuju amerièke vojnike za nemoguænost da je obezbede. Èak ako je rat zvanièno završen, pucnji, eksplozije, borbeni helikopteri u niskom letu i dalje se neprestano èuju. U jeku nesigurnosti, neki su izgleda zaboravili na teškoæe pod Sadamom Huseinom, i ponekad nostalgièno žele da se on vrati. No, pošto je poèetkom meseca, Sadam Husein uhvaæen, veæina Iraèana shvata da su nastupila nova vremena. ... Kao mnogi drugi, Abdul Rahman Mahmud želi da koalicioni vojnici što pre odu, i iznosi svoje gledište o buduænosti zemlje :
Mahmud kaže da želi da : mir, sreæa, bezbednost i sigurnost zavladaju u njegovoj zemlji, i izražava nadu da æe u Iraku zavladati šerijatski zakoni. Drugi se pribojavaju da æe u Iraku, pošto koalicione snage napuste zemlju, poèeti graðanski rat. Neki izražavaju pesimizam da bi demokratija mogla da opstane u toj etnièki i verski raznolikoj zemlji, koja je decenijama opstajala zahvaljujuæi svireposti. Za sada, nema sporazuma o tome kakvu bi vladu Irak trebalo da ima, i kako æe biti izabrana. Šezdeseto - godišnji Hazal Nadžim Alvan, nada se vladi koja æe ujediniti, a ne još više podeliti zemlju :
Alvan kaže da se, uz Božiju pomoæ, nada demokratiji, bezbednosti, liènoj slobodi, i bratstvu medju svim razlièitim frakcijama koje saraðuju na izgradnji novog Iraka. ... Sa još mnogima, Alvan deli nadu da æe u Iraku zavladati mir. Oni takoðe veruju da æe kroz godinu dana njihova zemlja biti suverena i da æe u njoj biti bezbedno za život.