“Sluèaj Padilje bi na kraju mogao biti najznaèajniji jer je teorija vlade najšira teorija o vladinom ovlašæenju. Taj sluèaj još nije podnet Vrhovnom sudu. Moglo bi se dogoditi da bude iznet pred celo sudsko veæe apelacionog suda. Ovo je bila samo presuda troèlanog veæa apelacionog suda.“
Pitanje ravnoteže izmedju prava zatvorenih pod sumnjom za terorizam i zabrinutosti Sjedinjenih Država zbog terorizma je pravno dosta složeno. Kakovo je vaše gledište o tome?
“Suoèeni smo sa okolnostima bez presedana, što u ovom sluèaju komplikuje pravnu analizu sudija, kao i Vrhovnog suda. Glavni zakonski problem je u tome što je Kongres doneo zakon kojim se spreèava zatvaranje amerièkih državljana, osim ako se ne donese novi zakon o izuzeæu. Sada se postavlja izuzetno pitanje da li bi usvajanje rezolucije kojom je predsedniku Bušu bilo dozvoljeno da napadne Avganistan trebalo protumaèiti dovoljno široko da obuhvati i ovlašæenje za zatvaranje amerièkih državljana kao deo tog rata.“
Jasno je da Bela kuæa nije zadovoljna tim sudskim presudama i otvoreno ih je kritikovala. Da li bi moglo doæi do sukoba izmedju Bele kuæe i pravosudja?
“Aposlutno! Poenta je u tome što administracija po prvi put u amerièkoj istoriji formuliše teoriju o ratu po kojoj su cele Sjedinjene Države borbena zona. U to je ukljuèeno ovlašèenje za zatvaranje osoba u sklopu ratnih ovlašæenja predsednika. Istorijski je postojala razlika izmedju predsednikovih ovlašæenja da vodi rat izvan Sjedinjenih Država i normalnih zakonskih odredbi unutar Sjedinjenih Država.“
Da li je, po vašem mišljenju, administracija predsednika Buša prekoraèila zakon zatvaranjem osumnjièenih za terorizam ili je našla srednji put?
“Uznemirujuæa karakteristika tog celog rata je da pojedinci koji operišu pod komandom ili kontrolom teroristièkih organizacija mogu da izvrše isto toliko nasilje koliko su mogle cele armije i države u prošlosti. U svetlu tih okolnosti, teško je potpuno odbaciti vladinu teoriju da predsednikova ratna ovlašæenja obuhvataju sve što je potrebno da se spreèi novi napad poput onog na Svetski trgovinski centar u Njujorku.“