Ruski predsednik Vladimir Putin je postojano tvrdio tokom ove godine da svoje odluke zasniva na nacionalnim interesima Rusije. No, kritièari ukazuju da je ta fraza , u stvari , šifra koja znaèi ”ne dirajte u Kremlj!“ Putin je èesto navodio nacionalne interese da bi prinudio rusku opoziciju da se usprotivi ratu u Iraku i kasnije da bi objasnio predodredjeni ishod izbora u Èeèeniji po kome je proruski Èeèen Ahmad Kadirov postavljen za novog predsednika. Kadirov nije popularan u Èeèeniji delimièmo zbog svojih bliskih veza sa Kremljem i delimièno zbog svoje službe bezbednosti koja uliva široki strah. Predsednik Putin tvrdi da su ti predsednièki izbori bili potrebni da bi Èeèenija pošla stazom mira, posle preko deset godina dugog krvoproliæa izmedju ruskih trupa i èeèenskih separatistièkih gerilaca. Zapadne organizacije za zaštitu ljudskih prava se slažu da sporne izbore nije nikako trebalo održati u Èeèeniji dok se u njoj vodi rat. Analitièar Karnegijevog centra u Moskvi Lilja Ševcova objašnjava da je predsednik Putin želeo da se ti izbori održe da bi se uspostavila normalnost u Èeèeniji. No, prema njenim reèima, taj potez je možda dao Putinu politièko pokriæe, ali ga neæe osloboditi problema sa Èeèenijom.
“Izgleda da je Èeèenija postala istorijska zamka za Rusiju. Putin je našao bar za sebe izlazno rešenje--èeèenizaciju rata ili borbu izmedju samih Èeèena. No, svako sada shvata, shvata to i Putin, da to nije politièko rešenje. Usled toga, krvavo vrenje æe trajati dugo vremena i teroristièka zlodela æe se, nažalost, nastaviti. Èeèenija postaje ruska Palestina. “
Ševcova smatra da æe Èeèenija i dalje biti gnojna rana za Putina, bez obzira na to kako èesto bude tvrdio da je stanje u njoj ponovo normalno. Bliže Moskvi, Putin se oborio na moguæeg politièkog nadražljivca Mihaila Hodorovskog , vlasnika najveæe ruske naftne firme. Delujuæi u ime zakona i poretka, i još jednom u ime ruskih interesa, Putin je podržao hapšenje Hodorovsog pod optužbom za utaju poreza i proneveru. Ševcova smatra hapšenje Hodorkovskog, koji je liènim novèaim sredstvima podržao opozicione kandidate na nedavnim parlamentarnim izborima, èinom politièke celishodnosti.
“Sluèaj Hodorovskog je pomogao Putinu da oformi vlastitu ekipu , svoju novu bazu i svoju novu politièku strukturu. Nedavni izbori za Državnu dumu predstavljali su druga runda koja je pomogla Putinu da unapredi vlastiti politièki režim, sa vlastitom birokratijom , autoritarni režim. Putin je sada potpuno oslobodjen svih obaveza prema porodici Borisa Jeljcina, prema njegovim starim drugovima. Putin je zaplivao sam. “
Vodeæi ruski televizijski komentator Vladimir Posner smatra da je vladavina Putina dobrim delom obeležena autoritarizmom koji se sporo pomalja. No, prema Posnerovom mišljenju, autoritarizam bi mogao biti odraz želje ruskih gradjana--želje za snažnim vodjom koji æe im pomoæi da se uzdignu iznad politièkih i ekonomskih previranja koja su pogodila Rusiju.
“ Po mom mišljenju, predsednik Putin veruje da je neka vrsta Petra Velikog èija je dužnost da promeni Rusiju . Ako se pogleda ono što je uèinio Petar Veliki, svhvatiæe se da je o uèinio sa velikiom dozom surovosti i di vljaštva, sa idejom da cilj opravdava sredstva. Strahujem donekle da bi Putin mogao pasti u iskušenje da deluje na isti naèin, imajuæi u vidu interese Rusije. “
Posner veruje da æe dobici provladinih snaga na izboirma za Državnu dumu , koje su sada u veæini, dati predsedniku Putinu poliitèku fleksibilnost potrebnu da primeni svoju politiku. U susednoj Gruziij, gde je u nedavnom baršunastom ustanku svrgnut predsednik Eduard Ševardnadze, takodje se oprezno gleda na predsednika Putina i Rusiju. Putin je poslao u Gruziju na vrhuncu demonstracija protiv Ševardnadzeove vlade šefa ruske diplomatije Igora Ivanova da pomogne u miroljubivom pomaku iz zastoja. Smatra se, medjutim, da je Ivanov bio instrumentalan u uveravanju Ševardnadzea da ostane na vlasti i time stvorio potencijalno krvavu politièku krizu. Kolega Ševcove u Karnegijevom centra u Moskvi Aleksej Malašenko veruje da je Putin podstakao napetost u Gruziji jer je izgledalo da podržava lidere separatistièkih gruzijiskih pokrajina, umesto da smiri privremenu vladu u Tbilisiju. Putin je ukinuo ogranièenje kretanja Gruzinima iz tih separatistièkih pokrajina , ali ne i u preostaloj Gruziji. Malašenko ne sumnja da je to bila greška.
Malašenko smatra da takva Putinova odluka nije doprinela poboljšanju trnovitih rusko-gruzijskih odnosa -- rešenju pitanja poput odlaganja povlaèenja ruskih trupa iz Gruzije i pritiska ruske vlade na gruzijsku vladu da se obraèuna sa teroiriistima u gruzijskom klancu Pankisi na granici sa Èeèenijom. Gruzijsko vodjstvo vidi taj pritisak Kremlja kao mešanje u uuntrašnje poslove Gruzije. Posmatraèi ne porièu da predsednik Putin ima na umu najbolje interese Rusije, ali su zabrinuti zbog njegove sve autoritarnije vladavine.